Njegova robinja

Osmo poglavlje

KLARA

lezim na krevetu i gledam u plafon prisecajuci se danasnjeg dana.Kezim se kao budala,Said mi ne izlazi iz glave.
Pogledam u narukvice na ruci , opet se javlja onaj prokleti glas zbog koga mi nestaje osmeh sa lica i pojavljuje  nagon za povracanje na samu sebe i gadjenje.

Kurvo, kurvo kupio te je za dve narukvice.... Smeje mi se
Uhvatim se za glavu osecajuci kako mi suze naviru na oci.

Ja sam kurva, sama sebe sam sinoc sahranila, svoju nevinost sam dala coveku koga ni ne poznajem, prodala sam se.Uvek sam sanjala da ce to biti sa osobom koju volim i koja mene voli koja ce znati da to ceni,a na kraju sma zavrisila u krevetu sa covekom koga prvi put u zivotu vidim koju svako vece spava sa drugom ženom, bezosecajnom budalom koja ce me zaboraviti cim vidi drugu zenu.

Kako lep odabir osobe kojoj ces dati nevinost.

Sama sebi se sarksasticnom osmehenm.

Ne znam vise ni da li da placem ni da li  da se  smejem, ozbiljno pocinjem razmisljati da nakon sto se ova farsa zavrsi snimim seriju o svome zivotu pod nazivom budala na kvadrat.
Mislim da bi bilo gledanije  i od onih glupih rijalirija, jer moj zivot je gori od bilo kod rijaliti programa ili filma sa losom pricom koji se gledam samo zbog vrucih scena.

Uzdahem....

Danas u isnitinu jeste bio lep dan, ali to ne menja cinjenucu kako sam i zasto ja dosla ovde

Opet se vracamo na pocetak KLARA TU SI KURVA.
Skinula sam besno narukvice i bacila ih na pod.Ne zelim da ih nosim, zasto mi ih je opste poklonio sta je zeleo da postigne time, da me osvoji, ocara time jer ima novca, jer misli da sam ista kao druge kurva koju mozes ocarati novcem.

Klara ti si kurva, opet taj prokleti glas.

Jesam ja sma kurva, ali ne kao druge ja sam bila primorana radi svoje budućnosti zrtvujem sebe.

Skupcala sam se na   krevetu  zelela sam ici kuci, po ko zna koji put u ovih par dana sam se pokajala zbog svoje odluke, a verujem da cu se kajati i celog zivota.
Klara koja si ti budala, zelela si bolji zivot sta si ocekivala da ce neko doci i samo to dati pare, dobro si znala sta ce biti kada dodjes.

Vec vidim da cu ova tri paklena meseca proliti suza i suza, ali tako mi i treba to je kazna koju cu morati da podnesem... Ali to i nije nista sa cinjenicom da cu celoga zivota da zivim sa ovom da se secam ovih dogadjaja.Crvenim se, stidim poginejm glavu  na samu pomisao na  lazi koje sam izgorila koje cu izgoriti, stvari koje sam uradila. Cinjenucu da sam od sebe napravila kurvu.

Besno se ugrizem za usnu, pitajuci se kako cu ja uopste izdrzati tri prokleta mjeseca ove.
Luna mi takodje ne izlazi iz glave, znam da su tu i ujak i Rada i Ana, da paza na nju ali opet, najsigurnija sam kada sam ja uz nju.Jako mi nedostaje.
Osecam krivicu i zbog nje ostavila sam je kada sam joj najpotrebnija, njene godine su kritice svakog treba moze uraditi nesto nepromišljeno zbog cega se moze kajati celog zivota.

Kao ti?

Opet se javlja... Mrzim te, mrzim te cuti. Boze pomozi mi stvarno cu poludeti, osecajam kako ce mi glava puci. Pored kurve jos cu i ludaca ispasti.

Ni sama ne znam kada sma zaspala... Probudilo me je sunce koje mi je udaralo pravo u oci, pokrila sam se po glavi pokusavajuci da skupim snage da ustanem iz kreveta, posle pola sata konacno sebe uspevam da natjeram da ustanem, mrzim svoj zvot.

Gledam svoj odraz u mrstim se, sta drugo da ocekujem posla preplakane noci osim natecenog i crvenog lica.
Ogromnih podočnjaka.
Obucem prvo sta mi padne pod ruke, farmerice i plavu majicu na tom i dzeria.
Svezem kosu, mogu da zamislim kada me vide ovakvu, bicu glavna teme za doruckom onih pilecih mozgova obucenih u brendiranu odecu sa jedno pet operacija, kad vec operisu sve i svasta i povecavaju onda su mogle poveceti i svoj mozak.

Uzmem sa poda one narukvice koje sam sinoc u besnu bacila.
I stavim ih u ladicu, ne zelim da ih gledam.

Za doruckom se kao i obicno nista posebno nije desavalo,osim sto sto pileci mozgovi pricali o slikonila "zgodnom" Saidu i Emirim zenama odeci, naravno i o meni.
Imaju li one i jednu drugu temu u zivotu.

Zavrsavala sam sa dorucak kada je gosppodjica "ja sam najlepsa " Elizabeta  dosla i sela za moj sto.

Pogledala sam se upitno

-vidim celu noc nisi spavala, izgledas umrono

Kako inteligentan zakljucak nema sta, cak i slepa osoba bi videla da sam umorna i da sam plakala.

Smeje se i gleda i mene

Ova izgleda osim sto je glupai umisljata   ona je i luda.

-izvini nesto zelis sa mi kazes

Nastavlja da se smeje sada po malo prkosno
Mislim da cu joj stvarno ovaj tanjir nabiti u lice.
i dalje bilju po pogledu bi rekla ljubomorno.

Ona ljubomorna na mene dodje mi da se smejem sama sebi, zasto bi neko bio ljubomoran na mene i moj zivot.

Mozda joj sve svidja moja majica, osmehenm se na sta se ona namrsti u ustane.

I dalje sedim zbunjeno, ova je luda...

Ostatak podneva sam provela u sobi mrzeci samu sebe.
Said me je zvao uvece sebi, isla sam preko volje, odbila sam se spremiti i srediti sto je jako naljutio sismisevu prijeteljicu.
Ostala sam u majicu do danas samo sam obukla helanke.
Zasto bih je ja uopste sredjivala za njega i onako ce mi to sve skinuti nece ni obracati paznju, samo sam zelela sto pre zavrsiti ovu noc, nek uradi sta ima la ja da idem.

Usla sam u sobu i prvo sto sam videla je krevet, sada je postaljina  bila crvena kao krv,ja sam lezala na tome krevetu a ko zna koliko jos zena, namrstila sam se kao da je to vazno.
Neka lezi ko hoce.
Osetim gadjenje, leze njegove kurve a jedna od njih si ti.

Usao je u sobu sa terase i odmerio me, zaustavio je pogled na majici i osmehuo se.
Cemu smejanje to je samo majica, jesu ovde svi ludi ili niko nije cuo za Tomi dzeria.

-lepa majica

Jao kakav kompliment da li treba da padnem u nesvest

Osmehne se

-hvala

Postacu profesionalac u laziranju osmeha..
Seda na fotelja, odlucim i ja sesti prisecajuci se kako sam prosli put stajala pola sata.

Zasto odugovlaci neka uradi sta ima, gledam u krevet, ocito je shvatio osmehne se.

-kako se osecas

Zar je ti vazno

-dobro

Kazem odsecno pokusavajuci da ne prelazim granice

-spremi svoje stvari veceras ides

Samo malo sta je rekao,sta je rekao ludak, idem... Sta sam pogresila nije valjda da ce me poslato kuci u ugovoru stoji...

Osmehne se opet kao da pokusava da mi olaksa ili mi se podmseva ili sta vec vise ni sama ne znam

-ne brini samnom

Na trenutak odahnem... Te se opet pokusam pribrati

-idem sa tobom, gde

Pridje i poljubi me

-sve ces saznati na vreme

Poljubi me jos jednom i izadje iz sobe.
Gledala sam kako se vrata zatvaraju za njim i dalje osecajuci njegove usne na mojima.
Idemo, idemo, gde.. Ali kao da je to i vazno, bojala sam se... Nisam se bojala... Ni sama ne znam....na trenutak sam osjetila da ne  treba da brinem, zaklopila sam oci prisecajuci se njegovog poljubaca.

Klara budalo prestani....