Njegova robinja

Sedmo poglavlje

Klara

Sedin i gledam u hranu ispred sebe,ma koliko ona izgledala primamljivo i ukusno ne mogu sebe naterati da progutan niti jedan jedini zalogaj,sama sebe sam dovela u ovakvu situaciju,kako da jedem posle svega,da li je moja sestra jela da li je gledna,sta on misli o meni sada,sebe sam prodala za novac,isfrustrirano zaklopim oci..kao da je vazno sta on misli,gopsodin umisljeni sigruno je zaboravio i da postojim,i odakle njmu samo za pravo da mi drzi predavanja.

-dorucak je jako vazan,pojedi to sve trebace ti snage

Trgne me muski glas,od koga me obuzme jeza..to je on...i ne pitajuci za dozvoli seda,stvarno sam budala zasto bi pitao za dozvolu u svojoj kuci,sama sebi se mrstim dok gleda u mene

-kako se osecas

-kako bih mogla

Kazem odsecno,po njegovom pogledu vidim da mu se moj ton ni najmanje ne dopada

-jedi

-ne mogu nemam apetit

-necu ponoviti dva puta

Ovaj pogled me po malo plasi,ne zelim sebi stvarati nevolje pa pocinjem da jedem na silu,dok osecam kako mi svaki zalogaj zastaje u grlu i zeli da se vrati napolje,on cuteci posmatra..koji problem ima ovaj covek,stvano mi nije jasno

Ako uzmem jos jedan zalogaj mislim da cu puci,pogledam ga

-zavrisala sam

gleda u moj polu prazan tanjir pa opet vrati pogled na mene i izvije obrvu

-stvarno ne mogu sitaa sam

Klimne glavom i ustane pruzi mi ruku

-hajde idemo

-kuda

Uzimam ga za ruku i ustajem samo me pogleda i krene ispred mene dok ja skoro pa trcim za njim

-kuda idemo

Ponavljam pitanje ali on nista ne odgovara,on zastane i okrene se prema meni

-umes li ti da cutis

-pa necu da idem ako ne znam gde idem

-nisam te pitao za misljenje

nastavlja da hoda dok ja trcim da bih ga stigla,nisa se ni prevukla  idem o obicnim crnim usnikm pantalonama i plavoj kosulji ,divota..razme misli mi se motaju po glavi,sta ako me ubije,kao da je zavno sta nosim i onako cu se u kuci vratiti u crnoj vreci ili ce me baciti u more.Sedamo u kola a doticna osoba nista ne govori.

Said 

Gledam je ma koliko ona to ne zelela po pokazati,strah ju je..pored toga svega ono sinoc,ta devojka mi ni najmanje nije jasna,zasto sebi ovo radi...lupka pristima po prozoru,sto me nenormalno izludjuje,da li ovo namerno radi

-prekini

pogledam ne i stane na minuti i opet nastavi

-sad sam ozbiljan

prestaje i spusti pogled jedva suzdrzavjuci sue,e pa divno sad se i rasplakala

-prestani plakatine volim zenske suze

pogleda me samo,u tom pogledju je bilo toliko tuge boli,na trenutak mi je zalicila na ranjenu pticu,kojoj treba zastitia..okrenula je glavu na drugu stranu,ni sam ne znam zasto..povukao sam je sebi i zagrlio..bas kao i ja bila je iznenadjena ovim potezom,ali nije se opirala samo me je cvrsto zagrlila i pocela da place,nisam znao sta reci sta misliti na sve ovo,svakim svojim potezom ova devojka me sve vise i vise iznenadjuje,u jednom trenutnu je besna,u drugom,tuzna,slomljena srecna..nepredvidiva je