-Kada stižeš?...Čekam te na aerodromu, ne mogu izdržati, moram odmah saznati kako je bilo?- Lejla je uzbuđeno pričala na mobilni dok su joj oči sijale od uzbuđenja. Izletela je kao vetar iz kancelarije poznate Njujorške novinske agencije, žurila je da završi članak o pravima samohranih majki i da stigne po prijatelja na aerodrom.
Gužva je bila u saobraćaju a na aerodromu kao da je ceo Njujork negde putovao. Provlačila se između ljudi istežući se da ugleda poznato lice. Nije morala, bio je visok i naočit, izdvajao se iz gomile...tamnokos sa bradom i prodornim pogledom ispod gustih obrva. Preplanuo u kožnoj jakni sa rancem na leđima delovao je u masi ljudi opušteno i nezainteresovano. Bela košulja je bila otkopčana i otkrivala snažne grudi, osmehnu se kada primeti svoju prijateljicu i koleginicu. Njeno lice je uvek zračilo srećom, za nju je svaki dan bio praznik. Godinama su se družili, on joj je jedno vreme bio mentor. Kada se seti tog vremena uvek se slatko nasmeje. Bila je zbunjena i uplašena volonterka...studirala je novinarstvo. Poludeo je tog jutra kada mu je šef rekao da će ona biti njegova senka, od nje je morao napraviti dobrog izveštača jer mala ima potencijal. Od toga dana je počelo vreme koje nikada neće zaboraviti. Dve godine se nisu odvajali i postali najbolji drugari. Lejla je bila neko, vredan svakog trenutka, devojka koja je optizmizmom dizala iz mrtvih. Njegovu zatvorenu prirodu je ignorisala, nije mu dala da diše...milione pitanja u sekundi je postavljala kada je ulazio u svoj svet. Nije dozvoljavala ni jednog trenutka da se povuče i nestane. Tolerisala je njegovu nervozu i ispade vraćajući ga brzo u normalu. Jedina osoba koja je umela sa njim.
Potrča i zagrli ga, podiže je i poljubi u kosu. Nagradi je širokim osmehom i obgrli oko ramena. Lejla nije usta zatvorila u autu, želela je sve ispričati šta se dogođalo dok je bio na putu. Pogleda ga ispod oka i reče.
-Izgledaš odlično, Italija ti je baš prijala.
-Jeste, imam gomilu fotografija...oduševljen sam Milanom i samim jugom. Bilo je fenomenalno.
-Moram te izgrditi, nikako da pošalješ poruku ili fotografiju...mislila sam da te neka lepa Italijanka zavela. To bi ti oprostila, ovako nema opravdanja.
-Lejla, bilo je svega ali posao na prvom mestu, budi strpljiva, sve ću ispričati.
Sedeli su u malom restoranu zadubljeni u priču, pokazivao je beleške i slike na telefonu...profi fotografije su trebale biti urađene i poslate za jedan časopis. Slušala ga je očarano jer niko nije umeo na takav način opisivati ono što je video. Osećala se kao da hoda po ulicama Milana ili gleda u more sa puste obale. Uz ručak su pričali o poslu a onda se ona uozbilji i reče.
-Imam jednu lepu vest, ja i Kemal smo rešili da se verimo. Sledećeg meseca će biti zvanično i pozvan si na veselje. Moramo se još dogovoriti oko detalja i datuma. U svakom slučaju želim da budeš moj najdraži gost.
Pogleda je iznenađeno i uhvati blesak u njenim očima. Njeno lice je sijalo od sreće...pune usne razvučene u osmeh i nežno lice uokvireno gustom kosom je bilo oličenje lepote. Nikada nije bila svesna svoje lepote, uvek je nosila farmerice ili pantalone, hodala bez trunke šminke sa kosom vezanom u rep ili u labavu punđu. Aras primeti na Sunčevoj svetlosti zlatne tačkice u njenim očima, osmehnu se i uštinu je za obraz.
-Uuuuuuuu, to vi na brzinu, pametan je Kemal. Na vreme te uzima jer takva lepotica ne može dugo biti sama. Radujem se zbog tebe, naravno da ću doći na veridbu.
Odvezla ga je do stana uz dogovor da se vide na poslu sutra. Aras uđe u stan i spusti torbu i ranac u hodnik ogromnog salona. Priđe stolu i pročita poruku domaćice koja je održavala stan. Skinu jaknu i otkopča košulju, žudeo je za tušem. Pusti telefonsku sekretaricu i uze iz frižidera sok. Bio je jedan od srećnika što su završili visoke škole i bavili se poslom koji vole. Njegovi roditelji su živeli u Istanbulu. On je u Americi bio već 12 godina i za svo vreme posetio ih je tri puta. Nikada nije imao potrebu provoditi više vremena sa njima jer nije podnosio pravila visokog društva i majčinog pritiska da se oženi i ima porodicu. Taj poriv nije imao, bio je dovoljan sam sebi. Ostalo je toliko mesta na kugli Zemaljskoj koje je trebalo videti i fotografisati. Žene su za njega bile divna stvorenja i postojale su da bi ulepšavale svet, uživao je u njima ali na kratke staze. Nije dozvoljavao da se vezuje ni za jednu posebno, jer njegov posao je bio takav, odsustvo po par meseci.. Pritisak zbog obaveze te vrste nikako se nije uklapao sa njegovim načinom života. Ljubav je bila instant varijanta i kao takva mogla je da opstane. Svojim odlaskom na novu destinaciju zatvarao je vrata za sobom brišući memoriju. Dodatna razmišljanja nisu imala mesta u njegovom životu samotnjaka. Veza je bilo i na putovanjima koje su slagane u lepe uspomene bez emocija, čisto uživanje. Oslobodi se odeće, mišićavo i snažno telo je bilo rezultat svakodnevnog vežbanja i hodanja. Topla voda ga opusti, uze šampon i istrlja se na brzinu...te večeri je hteo otići kod prijatelja i pozdraviti se. Ogrnu se peškirom i uđe u gardarober, izabra tanak džemper i osmehnu se. Lejlin poklon za Novu godinu...tačno je znala šta voli i nikada nije pogrešila u proceni. Seti se današnje priče i pomisli da će se mnogo toga promeniti kada se uda, Kemal ga nije podnosio, osećao je to. U njemu je video rivala i ako ničega nije bilo između njega i njegove buduće verenice sem...Bila je njegova izložba, došla je raspoložena i popila dve čaše vina. Do tada nikada nije okusila alkohol. Pozlilo joj je i odvezao je kući. Nosio je na rukama kao malo dete, pričala je da joj se vrti u glavi i da joj je muka. Otključao je vrata od njenog stana i uneo u mali dnevni boravak. Pogledala ga je i bez ikakve najave povukla prema sebi spustivši svoje usne na njegove. Ljubili su se, ona nesvesna a on vrlo svestan da su na samoj ivici. Teška srca je spustio na krevet i pokrio. Zaspala je odmah. Nikada nije spomenula taj poljubac, nije imala pojma koga je ljubila i zašto. Ostala je potpuno ista posle toga. Od tada je prošlo dovoljno dugo vremena da nije bilo vredno pomena. Između njih nije bilo hemije te vrste. Ona apsolutno nije bila tip žene koje njega privlače niti je on bio muškarac koji bi privukao nju. Uvek je govorila da je on mnogo krupan i nezgrapan, ne voli tako neotesane tipove kao on, umirući od smeha kada bi je namršteno pogledao. Nasmeja se na svoje misli, obuče se, bilo je vreme da krene.
