Nastavak 6. dela
Stajala je u holu čekajući verenika. Pojavio se i brzo priđe zabrinuto je pitajući da li je dobro. Dodirnu joj ruku, trgla se kao oparena. Suze joj krenuše, jedva se suzdrža da ne zaplače. Došlo joj je da vrisne i u jednom dahu izgovori „volim te Aras". Sve je upropastila, opet je samu sebe izdala, Brendona prevarila. Gadila se same sebe, ovo nije smela dozvoliti...savest je pratila kao crna rupa preteći da je proguta. Ušli su u sobu, uze ogrtač i spavaćicu i krenu prema kupatilu. Htela je biti sama i sprati sa sebe tragove njihove ljubavi. Plakala je pod tušem davajući oduške napaćenoj duši. Vratila se u sobu, Brendon je spavao...odahnula je jer nije mogla pogledati ga u oči. Tiho se uvukla u krevet sa mišlju kako je sebi iskomplikovala život. Pogleda u usnulo lice čoveka koji je trebao postati za dva meseca njen muž. Bio joj je drag, volela ga je nekom nežnošću kao što se voli dalji rođak ili poznanik kojeg sretneš nakon dugo vremena. Nikada ga neće zavoleti dovoljno da bi mogla provesti sa njim ceo život, roditi mu decu a živeti u prošlosti i pripadati srcem drugom čoveku. Nije pošteno , zaslužuje mnogo više od onoga što ona može da mu pruži. Čekala je jutro rešena da raskine veridbu.
Aras je ispratio Merien do kuće. Ovlaš joj usnama dodirnu obraz i reče.
-Oprosti mi, umoran sam. Ovo je bilo previše večeras...zvaću te sutra. Hvala ti za sve.
Pritisnu papučicu za gas i odjuri...bio je nervozan. Otišla je sa njim, nije se javila. Krv mu je jurila venama, vrteo je film od pre dva sata dok je bila u njegovom naručju. Strast ih je vezivala...ovoga puta je bio siguran da ga još uvek voli. Pokušala je sakriti, pokušala pobeći...razum joj je govorio jedno a srce drugo. Nikada do sada je nije osetio toliko blizu, bila je savršena. U glavi mu je tutnjalo, zaustavi auto pokušavajući da se savlada...hteo je otići do njenog hotela i uzeti je za ruku, uzeti i odvesti bilo gde. Želeo je voditi ljubav sa njom ovog momenta i zauvek, želeo je da se budi sa njom. Ona nikome ne može pripadati , već je pripadala njemu. Steže vilice pri pomisli kako je Brendon ljubi, udari pesnicom u volan i krenu prema stanu.
Lejla se nasmeši Brendonovom poljupcu u obraz...dohvati šolju sa kafom pokušavajući da se zaštiti od daljih izliva nežnosti. Obrazi su joj buktali od stida. Skupljala je hrabrost da mu kaže istinu. Zazvoni mu telefon...poslovni partner je zvao da mu kaže gde je odseo i da bi mogli održati sastanak. Spremio se na brzinu i izašao ljubeći joj usne. Ukočila se kada je dotaknu, oseti jezu i ustuknu. Verenik je začuđeno pogleda i reče.
-Lejla da li si dobro? Čudna si još od sinoć.
-Sve je u redu, imam glavobolju i nalet malodušnosti. Biću dobro.
Ubrzo se spremila, želela je prošetati snežnim ulicama i malo razbitriti misli. Čekao je još jedan početak, još jedno preseljenje i bežanje. Bar da su joj roditelji tu, otišla bi do njih i ležala u majčinom krilu tražeći malo utehe. Javi joj se mobilni...nepoznati broj. Otvori vezu i začu poznati glas...
-Dođi do galerije, imaš petnaest minuta vremena. Moramo razgovarati...nemoj pokušati pobeći jer doći ću do tvog hotela.
Prekinuo je vezu, ostala je nema na ulici dok je sneg padao po njoj. Znala je da će uraditi ono što kaže...pozva taxi i reče adresu. Uhvati je groznica, pripremala se na govor kako se kaje, da ne može i da bi najbolje bilo da prekinu jednom za sva vremena. Izašla je iz auta i ugleda njegov džip kako stoji parkiran na ulici sa upaljenim svetlima. Prišla je i sela na mesto suvozača. Skide šešir i protrese kosu, pogleda ga sa sjajem u očima. Aras kliznu očima po njenom telu i zaustavi ih na licu posmatrajući njene oči. Okrenu se i pogleda u retrovizor, krete niz ulicu tiho izgovarajući.
