5. deo
Otišla je znajući da neće poći za njom jer na prvom mestu je bio profesionalac, nije mogao napustiti posao jer agencija je dobila unapred novac za posao. Dodatni troškovi bili bi veliko opterećenje za ostale. Džeremi bi imao problem zbog njih, čovek koji najmanje zaslužuje da ima neprijatnost usled ne završenog posla. Aras uze telefon i pozva je...naravno, bila je isključena. Bilo bi suludo očekivati da se javi jer odlučila je otići, nije bila od onih koje bi obavezama okrenule leđa. Odlučila je napustiti ga po cenu svega, teško je biti sa čovekom na koga nikada ne možeš računati. Teško je zamisliti dane bez njega...teško je shvatiti da je dovoljan sebi. Pobegla je od sopstvene ljubavi znajući da je dobila u tri nedelje sve što joj je mogao dati. Dalje nije imalo kud...bilo bi mučenje, otišla je na vreme. Izađe na terasu i pogleda u prostranstvo koje se širilo u beskraj ljubeći nebo, oštar bol parao je njegovu dušu...izgubio je zauvek, u glavi su mu zvonile njene poslednje reči..."nemoj... molim te nemoj, nemoj se nikada pojaviti time ćeš me samo povrediti". Pozva par telefona i ugovori novinara za materijal koji će doneti u Istanbul kada završi sa Kapadokijom i Izmirom. Pred njim je bilo više od mesec dana rada u Turskoj.
Poslednji pogled na Istanbul pre nego što je avion ušao u meke oblake. Sedela je skupljena na sedištu iscrpljena od plakanja. Napustila ga je i ako to nije želela. Bilo je vreme rastanka, postajalo je mnogo ozbiljnije nego što su mislili. Spašavala je ono malo razuma što je ostalo, njemu odoleti nije mogla i sebi zabraniti da mu ne padne u zagrljaj svaki put kada je poželi. Aras je bio pun strasti, umeo dati sebe i voleti ali samo onoliko koliko njega ne bi ugrozilo. Uvek je imao granicu do koje je išao, preko nje nije prelazio jer nije želeo komplikovati sebi život. Jednog dana bi došlo do granice, njegovo bežanje i odlazak ne bi podnela. Onog trenutka kada bi poželela više ubila bi svaku emociju u njemu, sa tim se ne bi mogli nositi, ne bi mogla živeti. Ovako je najbolje za oboje.
-Aras, nadam se da nećeš čekati pet godina da bi došao. Teško nam je očekivati te za praznike a tvoja stolica uvek ostane prazna. Molim te sine, vreme brzo prolazi, nije sve u poslu, proći će život pored tebe-govorila mu je majka dok se pakovao. Bolelo je što nije imao zgrejanog mesta, hvatao je strah da će ostati sam bez žene i dece. Porodica je bila najvažnija, mirna luka iz koje se crpila sva snaga, ona je bila smisao života. Okrenuo se i zagrlio je, voleo ih je iskreno ali njegovo poimanje ljubavi se mnogo razlikovalo od njenog. Nikada nije bio za šablonske načine življenja. Imao je svoje snove.
Pozdravio se sa njima i krenuo na aerodrom. Sav materijal je gotov, biće oduševljeni kada ga dobiju...verovao je da će bogati turisti želeti da vide i ovo parče neba. Najviše mu se dopao Istanbul, iza svake fotografije i njene napisane reči bila je skrivena strast...boje i reči su plesale u izazovu orjenta i magične privlačnosti. Gledajući uzburkani Bosfor sa niskim letom galebova u izmaglici jutra sa visokim minaretima, srce bi počelo jače kucati...reku ljudi kako hoda ulicama, osmeh deteta i zabrinuti pogled starca sve je to bio život koji smo delili u trenutku gde god da smo. Napustio je tlo Turske zatvarajući oči i mislima o njoj...najlepši dani provedeni u svojoj zemlji za koju nikada ne bi mogao reći da će mu pružiti toliko predivnih osećanja. Živela je u njemu dodavajući so na otvorenu ranu saznanjem da je nema. Zadrhta pri pomisli na susret kada bude došao u kancelariju, morao je predati materijal i već sutradan krenuti za Južnu Ameriku. Reći će joj sve što onda nije mogao, reći će da je ona smisao njegovog postojanja, ona je neko bez koga ne može zamisliti život.
Ušao je u zgradu agencije... uske crne pantalone i sako u kontrastu sa belom košuljom još više su isticale njegovu visinu i snažnu građu. Kosa razbarušena od vetra sijala na jesenjem suncu a preplanulo lice zračilo svežinom. Kao i uvek do tad, kolege ga dočekoše sa oduševljenjem, pogleda na njen sto i ugleda nepoznatu devojku. Preseče ga, prelete pogledom po velikom prostoru tražeći je. Marta, koleginica iz ljudskih resursa mu šapnu.
