3. deo
Sedeli su za doručkom, Yasemin je veselo pričala o odlasku sa društvom na more. Lejla je gutala knedle i pokušavala biti što prirodnija. Još uvek je podrhtavala od prethodne noći izbegavajući da ga pogleda. Njegovo prisustvo je oduzimalo moć govora, oluja u mozgu donosila je slike koje su mutile svest. Prvo ljubavno iskustvo je strujalo njenim telom dok joj je u duši bila pustoš. Šta dalje? Njen strah je postao stvarnost, posle ovoga nikada neće biti isto. On je bio njen zanos i njena potreba. Aras je bio isti, razgovarao je opušteno kao da se nije ništa dogodilo. Pogleda je i reče.
-Danas bi mogli otići na periferiju Istanbula, imam podatak o iskopinama starog grada. Možda i to iskoristimo za materijal.
Klimnula je glavom i veselim tonom odgovori.
-Biću spremna za par minuta.
Tresla se kao prut u sobi, kako će se suočiti sa njim nasamo? Kako da se ponaša? Užasno se osećala, talasi stida su je preplavili a onda strah od sebe i svojih haotičnih osećanja. On je bio svetski čovek, iskusan i sabran u ovakvim situacijama, umeo je prikriti emocije ako ih je uopšte imao. Natera sebe da se presvuče i brzo krenu u salon. Aras se okrete i odmeri je pogledom. Viknu pozdrav ukućanima i krenu do auta. Vozili su se u tišini svako u svojim mislima...Lejla bi najrađe pobegla što dalje da je mogla, osećanja su je kidala. Sve bi dala da je mogla vratiti vreme.
Nakon sat vremena parkirao se pored same obale...na padini iznad mora bilo je par starih kuća. Pokupio je ranac i aparat mahnuvši rukom da pođe za njim. Uska staza je vodila uz blagu uzbrdicu, posmatrala je široka ramena dok je polako išla iza njega. Vrtele su joj se slike u glavi izazivajući nemir koji je sve manje mogla kontrolisati. Zaustavi se ispred malog kućerka i reče.
-Hajde, ovo moraš pogledati...kuća očevog pradede. On je začetnik velikih Atlagaja. Volim dolaziti jer nigde ne čujem tišinu kao ovde.
Ušla je u kuću i kročila u drugi svet...sve je bilo staro i mirisalo na prošlo vreme. Okrečeni zidovi skrivali su pukotine starosti, vežene zavese su pokrivale male prozore...divan prekriven ćilimom koji je buktao u šarenilu jarkih boja. Priđe staroj komodi i zagleda se u fotografije. Likovi su odolevali vremenu svojom lepotom. Zaškripa pod i on stade iza njenih leđa. Mahinalno je zatvorila oči i ukočila se. Okrete je i dohvati u naručje...izgubi se u njegovim rukama. Podiže je i zagnjuri glavu u njen vrat, oseti meko telo uz svoje i zažmuri puštajući strast da juri njegovim venama. Nije mogao dočekati momenat da je ne oseti...dotaknu je i svom željom uroni u beskraj užitka koji mu je pružala. Stezao je uz sebe da je gubila dah, osećala ga je u svakoj pori svoga tela. Ljubila je njegove usne i prolazila prstima kroz tamnu kosu privijajući se uz njegove grudi opijena toplinom i dodirima. U tišini i zanosu prepuštajući se njemu osetila je svu lepotu ljubavi. Trenutak nestvaran, toliko dubok i jak potresao joj je telo, stisak njegovih ruku na bedrima je bio jedina veza sa stvarnošću. Sami, prepušteni sebi predati sopstvenom dahu u gorućoj želji da ostanu sjedinjeni nisu brojali sate.
Stigli su u vilu sledećeg dana. Hava, Arasova majka se krišom osmehnu...ljubav nisu mogli sakriti. Dobro je znala kako zaljubljena žena izgleda, Lejla je zračila unutrašnjim zadovoljstvom . Ćutala je samo iz razloga jer nije htela pokvariti magiju skrivenih ljubavnika i potajne želje koja im se čitala u očima. Aras se prvi put smešio i bio nežan sa svima. Njegove oči su zračile toplinom i ljubavlju. Lejla ga je izmestila, iz njega je izvukla najlepši deo koji je godinama skrivao. Pili su čaj pored bazena, Lejla ustade da donese šolju za Yasemin...zazvoni joj telefon. Viknu njemu da pogleda ko je traži. Preseče ga ime na ekranu...steže vilice i jedva izgovori..."Kemal". Ona se skameni. Pogleda ga i pocrvene. U glavi joj je tutnjalo, uopše joj nije bilo jasno zašto je zove. Drhtavom rukom uze telefon. Nesvesno se udalji od društva i tihim glasom se javi. Po glasu je zaključila da je bio pijan...usledile su nepovezane reči pune ljubavi i kajanja. Ništa ga nije razumela jer je pekao pogled muškarca kojem je pripala. Izgovori par reči i prekinu vezu. Sela je na stolicu izbegavajući njegov pogled, srce joj je lupalo pri pomisli da će pogrešno shvatiti. Vrtela je po glavi stotine razloga šta bi mogla reći...istinu da joj je bivši dečko izjavljivao ljubav nije mogla prevaliti preko usana. Aras ustade i reče.
