Memories

0.1

Listen to the wind blow, watch the sun rise
Running in the shadows, damn your love, damn your lies

Dobro poznata pesma mi odzvanja sobom,a ja ne mogu da se pomerim.Previse su mi teski kapci i mrsko mi je da ustanem,previse mi je udobno u krevetu.Trljam oci i pokusavam da se razbudim dok pesma i dalje tece.Kapiram da mi zvoni telefon i uzurbano prihvatam poziv ne gledajuci ko me zove.

''Molim..." promrljam jedva cujno onako mrzovoljno,da bih sa druge strane slusalice cula viku i sirene hitne pomoci.

''Jesi li poludela Isuse,ustaj i dovlaci svoje lenjo dupe u bolnicu,ovim ljudima treba pomoc Kim!!!''

Na ove reci se totalno razbudim i skapiram da kasnim pola sata na posao...

''Auu hvala ti puno sto si me pozvala za 15 min najkasnije sam tu,zurim!!"

Spustam slusalicu ne cekajuci da mi odgovori nesto,jer to je moja najbolja drugarica Jess koja uvek mora nesto da prigovori,jednostavno takva je.Trcim do kupatila obavljam higijenu,nemam vremena da bilo sta radim sa kosom pa je vezujem u neurednu pundju i poneki pramen mi pada na ramena.Uzimam crne farmerice i crnu majicu i nekim crnim cizmicama na malu stiklu.Proveravam da li su u mojoj omiljenoj torbi kljucevi od auta i stana tu,sve je okej.Sva sreca pa ne moram da trazim po stanu kljuceve,nesto da mi krene danas,pa makar bili to i kljucevi koji se stalno gube.Ulazim u svoj prelepi auto (marka Romeo,da znate o kom se radi) palim ga i stiskam gas da bih sto brze stigla jer sam potrebna tim jadnim ljudima.Za nekoliko minuta stizem u bolnicu i vidim da je stanje bas zeznuto.Gomile ljudi,previse krvi sve je jako zastrasujuce,a ne znam o crmu se radi.Trcim iz auta,ulazim u bolnicu i uzurbano idem ka svom ormaricu da ostavim stvari i uzmem mantil eventualno se presvucem ako treba da idem u operacionu salu,ali to cu se dogovoriti sa Jess,ko ce raditi ambulantu,ko operacije.Ovako sva zamisljenja osecam tup udarac i torba mi ispada iz ruku na pod i sve se prospa po bolnickom podu.
"Jebem mu" savijam sei skupljam svoje stvari sa poda.U pozadini cujen dubok,promukao,hrapav ali jednako i prijatan glas.
"Au ovaj izvini,nisam te video Isuse,zurim na usivanje " Dizem pogled i vidim nekakvog bas finog decka ali se ne obazirem na ove reci vec trcim ka svlacionici.Presvlacim se,stavljam telefon u dzep kao i novcanik i krecem.
"Hej Jess,evo me,sta imamo danas?"
krece se uzurbanim koracima,a ja je u stopu pratim.
"Imamo vise trauma,jednu ili dve tuce,to je sve za sad.Nadam se da ce tako i ostati.Evo su ti kartoni baci se na posao" Namiguje mi i nastavlja dalje a ja ostajem sa hrpom kartona.Odlazim u svoju ordinaciju tj sobu za preglede i saniranje povreda,jer ja sam hirurg ipak po meni najvisa grana medicine.Prozivam pacijente i upucujem ih na dalje lecenje.
"Harry Styles" prozivam i okrecem se da upisem nesto u karton.
"Paa..izgleda da sam osudjen na tebe "
kaze onako pa malo drsko,i glas mi se ucini poznatim.Podizem glavu i susrecem se sa pa ne bas tako poznatom muskom figurom ispred sebe.
"Izvinite?" na ove moje reci istog trenutka pocinje da de smeje.Na obrazu mu se ucrtase rupice bas ono sto volim kod muskaraca.Smiri se Kim,to je jos jedan tvoj pacijent koga ces uspesno izleciti!
"To treba ja tebi da kazem,pre dva min sam ti prosuo torbu po podu,zar ne?"
Pa vidim ja poznat mi je glas,odlucujem da ne ulazim u dalju diskusiju o tome vec se odmah bacam na posao.
"Hajde da sednete ovde moram da vas usijem i ocistim tu usnu jer krvari."
Uzimam set za ciscenje i usivanje i polako pocinjem.Na njegovom licu je blagi smesak pomesan sa malim bolom jer ga pece.
"Vidim,nisi nesto raspolozena za pricu lutko"
Istog trenutka mi se koza najezi,lutko,pa covece sta mislis ko si. Malo jace pritisnem da bih mu skrenula paznju na to.
"Heej Isusee,nisam mislio nista lose,lakse malo."
Pocinjem da se kikocem.
"Sta Vam se desilo?"upitam na sta poce da se smeje.
"Pa prvo,znas ne treba da mi persiras jer si verovatno videla da smo slicnih godina,maa obicna tuca,nista strasno." Izusti onako olako kao da mu je to svakodnevnica.Prelazim na usnicu i cistim je.Tako su mekane i rozikaste.Prolazi rukom kroz kovrdzavu kosu zabacujuci je nazad.
"Ha,pa sta kazes,tako zgodan pacijent,malena?"
Odrzavala sam veoma prijatnu tisinu do ovog trenutka.Ove.reci su me mnogo iznervirale.
"Slusajte da Vam kazem nesto,zavrsila sam,a sada slobodno mozete da odsetate i da se upucavate nekoj drugoj doktorki ili pa sestri kod mene to ne pali,ja sam svoj posao zavrsila,slobodni ste."
Odbrusim ostavljajuci ga u soku i odem iz ordinacije.

Pa ljudi ovo je mona prica,nadam se da vam see svidja,kom i vote bi mi znacio puno.Komentar prvenstveno da bih znala sta ds popravim,sta ne,na sta da obratim paznju,sta vam se svidja sta ne.Izvinite na gramatickim greskama,verujem da ih ima :))
Lyy