Pogaženo obećanje

Deveti dio

Tihim koracima ga je pratila u stopu, ušli su u prostranu kuhinju , ponudio joj je osvježenje rekla je da predje na stvar da je umorna i da bi željela da ide da spava. Stavio je jednu ruku na kuk a drugom je nemirno češkao vrat i potiljak glave, okrenuo se gledajući je ravno u oči izustio " svidjaš mi se, od one noći na rodjendanu si mi okupirala misli, znam srce ti je slomljeno više puta nego što želiš da priznaš , i posle toliko godina bol je još tu, tuga ti iz očiju navire, od tebe želim da nam daš šansu i obećavam...." Tu ga je prekinula rekla je " molim te stani ne želim obećanje, čula sam mnogo puta, niko ama baš niko nije se držao obećanja, svi su odlazili ,a meni je ostajalo ""pogaženo obećanje"".!!!!! Gledao je sa punim očima suza , nije ništa više mogao reć, a ona je držala lice skriveno rukama,.... Ne znaju ni sami koliko dugo su ostali , tišinu je prekinuo kad je rekao da podje pokazat će joj sobu da se ide odmorit.....Otvorio je vrata na kraju hodnika, upalio svjetlo bila je soba boje tulipana nježna žuta , poveći krevet sa bjelom posteljinom s puno jastuka, mali stolić s dvi stolice, i poveći ormarić, iz ormarića je izvadio nešto kao spavaćicu bacio na krevet rekao da se može presvući i ako joj što zatreba da je njegova soba preko puta a Monikina odma do njene, poželio joj je još laku noć izašao i zatvorio vrata.Dugo je stajala izgubljena u vremenu i prostoru, uzela je s kreveta što joj je dao da se presvuče osmjehnula se , bilo je nekoliko brojeva veće ,uredno je složila svoju odjeću na jednu od stolica,ugasila svjetlo i zaronila u dubok san. ......
Morala je sebi priznat da se dobro naspavala, oči je otvorila kad je kako joj se učinilo neko zatvorio vrata. Obukla se i pospremila krevet, ali je misli o misterioznom poljubcu od sinoć nisu napuštale, prstima je lagano prelazila preko usana i kao da još uvjek osjetila žar poljubca, osmjehnula se a nije ni primjetila da je Monika ušla u sobu i da je Damir imao djavoljski osmjeh na licu kad je vidjeo dok je izlazio iz svoje sobe. Pokušala se sjetit poljubca one noći kad je bila s Viktorom iako je bilo davno osjetila je da nije bio on......ili možda jeste???? Sad je zrela žena pa joj se možda zbog toga čini drugačijim.......Osmjehnula se ljubazno Moniki i poželjela dobro jutro, izvinula se što im se neće moći pridružiti da doručkuje , i da bi morala ići kući..........
Izbjegla je i ponudu da je Damir odveze kući pod izgovorom da je već pozvala taksi i da je čeka ispred.Zahvalila se po ko zna koji put za sve ....

Narednih dana je spretno izbjegavala izlaske , nije bila spremna ni na susret s Damirom, često joj je znao okupirat misli čak ga je i sanjala par puta......

Monika joj je dolazila i na posao pa su odlazile na ručak, znala joj je iznenada doć i kasno naveče iskreno nije joj smetalo volila je njenu veselu narav i posle napornog dana godilo joj je da se malo opusti i nasmije uz dobar čaj.............. Jedno veče se iznenadila kad joj se pred vratima pojavila s Damirom u društvu, rekla je da su bili u blizini i da su odlučili da navrate na čaj i kolač koji je mirisao kroz cjelu kuću i šire. Osjetila je čudan osjećaj kad je Damir spustio ruku malo niže od sredine ledja i spustio lagan poljubac na obraz u znak pozdrava, iako je to bilo lagan dodir usnama osjetila je nemir. Ostali su par sati, bila je subota i niko nije imao nikakve obaveze, smijali su se, zezali a vidili su i ozbiljan razgovor, prijalo joj je njihovo društvo....... Otišli su ,a ona se bacila na pospremanje kuće, zvuci njenih omiljenih pjesama su se širili, znala je zastat na momenat odplesat malo, pa nastavit sa pospremanjem. Morala je prekinut za kratko vrijeme jer je dobila poziv od gospodina Saliha da mu pošalje neke dokumente, poslala je zadnja dva ugovora i zadovoljna nastavila sa pospremanjem. Kad je slučajno bacila pogled na ormarić u hodniku vidjela je telefon koji nije njen, .......... Dok je gledala telefon neko je pozvonio, žurno je otvorila vrata ispred nje je stajao Damir....... Jednom rukom je bio naslonjen na zid a drugom se češkao po obrazu, nasmješio se i izvinuo što je uznemirava ovako kasno ali zaboravio je telefon, okrenula se i uzela telefon sa ormarića u želji da što prije ode. Uzeo je telefon i stavio u dzep, vojnički je pozdravio i krenuo da se okrene da ide. Ali nije..... Pogledao je i rekao da je telefon namjerno ostavio jer je trebao izgovor da je ponovno vidi i da želi da joj kaže puno toga. Nervozno se osmjehnula i rekla da nije bilo potrebe ništa od toga da radi kad je već bio tu s Monikom mogao je reći što je htio.......
Stavio je obe ruke na kukove i odmahnu glavom, osmjehnu se i poče paljbom riječi:" ne znam šta je tvoj problem sa mnom?? Razumijem prošla si mnogo toga!!! Razumijem imaš nepovjerenje, bila si slagana i ranjena !!! Ali zašto osudjuješ mene za nepočinjen zločin?? Zašto nedopuštaš da budeš sretna ???"
Želio je još puno toga da pita ali se bojao odgovora, gledala ga je blijedo vidljivo se borila da nezaplače..... Ništa nije rekla samo ga je gledala .... Nervozno je napravio par koraka prema njoj sve dok ona nije se pomjerila jedan korak nazad , samo je kratko rekla da ne zna ni sama odgovor na pitanja, .... Onda tiho reče: "možda još nisam spremna "... On je malo glasnije rekao: " zar ti je malo 10 godina , ne možeš reći da nisi spremna za novi početak kad nedozvoljavaš da ti se približim...." I onda je rekao što možda nije trebao:" po meni si spremna samo nećeš sama sebi da priznaš !!!! Vidio sam da ti poljubac iz mračnog hodnika ne napušta misli!!!"