+ Little Girl + ym |p. jm |m. yg|

1~chapter~

Ah! Ovo je najbolji dan u mom zivotu. Setam se sa mojoj najboljom drugarucom Sanom kroz grad posto smo pobegle iz skole.

Sana:"Hajde da prosetamo napustenim delom Seula, ovaj novi ja previse bucan."
Rekla je sa osmehom pokazivajuci na stari most koji vodi da starog i napustenog Seula.
Ja:"Zasto da ne! Idemooo!!" Rekla sam sva srecna.

Presle smo stari most i srele tri momka iz Doma. Ponasaju se isto kao i vecina decaka iz takve ustanive. Kradu, puse mozda se i drogiraju itd.. Itd..
Znali su Sanu i mena i uvek su nas smarali , ali sada mene nisu prepznali jer sam svu kosu skupula u kacket i nosila sam potpuno crnu odecu...

Decak1:"Zdravo Sana! Sta radis sa ovim balavcem???"
Iznervirala sam se i nisam pustila Sanu ni da odgivori:"Ma sta se to tebe tice!! Gledaj malo svoja posla!!" bukvalno sam se prodrala.
Decak koji je bio u sredini predpostavljam i glavni napravio je besnu facu i polako krenuo preme nama.
Sana me je povukla za ruku u nazad i tiho sapnula:
"Mislim da smo nadrljale."
"Shit!" ,uzvratila sam joj sapatom.
Kada se mladic divoljno priblizio udario me je pesnicom po ivici donje usne. Istog momenta pala sam na pod i usna je pocela da mi krvari. Sana je bila sokirana. Izgledala je previse uplaseno. Bez reci okrenula se i potrcala nazad preko mosta. Wow! Nisam znala da je Sana ovolika kukavica. Nesto poput strele probadalo me je kroz srce, nisam znala da je to osecaj izdaje najboljeg prijatelja.

Ostala dva decaka prublizila su mi se. Onaj glavni im je dao nekakvu vrstu znaka da me dokrece. Poceli su da me setiraju najvise po nogama. Trpela sam udarce nisam ni pokusavala da se odbranim nisam imala snage za to. Nisam imala ni malo nade da ce ovo prestati. Posto nisam davala nikakve znake zivota podigli su me da stoim na noge i noge su me izdale pa se me oni momci pridrzavali. Decko koji me je malopre udarijo uradio je to ponovo. Te sam ja ponovi zavrsila na podu. Otisli su.

Ostala sam da lezim na hladnom asfaltu, potpuno sama.

Jiminov P.O.V

Sedeo sam na kaucu u Yoongijevom i mom stanu. Bio sam uzasno gladan ali frizider nam je bio polu prazan. Na Yoongija je bilo red da ide i obavi kupovinu sinoc ali bio je preokupiran organizovanjem koncerta. Bio sam malo ljut na njega.

Odlucio sam da se spremim i peske prosetam po gradu i taman da kupim nesto za veceru. Kada sam bio spreman otisao sam do Yoongija da mu se
javim:"Yoonki~~~!" pozvao sam ga decijim glasom. Odmah seodazvao "Sta je bilo?" pitao me je upitnom facom.
"Idem da kupin nesto za vaceru! Hoces sa mnom??" nasmesio sam se.
"Naravno! Idemo!!" uzvratio mi je osmehom. Sacekao sam ga da se spremi i zajedno smo krenuli.

...

Posto smo se zaneli, zalutali smo. Nasli smo se na starom mostu koji vodi do jos starijeg Seula. Kada sam malo bolje pogledao drugi kraj mosta mogao sam da vidim nesto poput mrtve macke kako lezi na asfaltu. Samo mnogo vece. Da nije covek? ? ? ?
"Jimine jel i ti vidis isto sto i ja?" rekao je pomali zabrinuto. Samo dam klimnuo glavom. Potrcali smo ka tom cudnom telu. To je bio decak sa krvavom usnom i verovatno onesvescen. "Sta se njemu dogodilo??" upitao sam. Yoongi je samo slugnuo ramenima i dodao " Moramo da mu pomognemo!" Dao mi je da nosim kese sa hranom dok je on podigao tog mladica i nosio ga sve do kuce.

...

Stigli smo kuci i odmah se pobrinuli za decaka. Yoongi ga je stavio da lezi na kaucu a ja sam doneo kutiju za prvu pomoc. Yoongi mu je ocistio ranu na usni. Skinuo sam mu kacket i otkrio prelepu dugu kosu. "Umm Yoongi! Mozda nije decak!?" Yoongi se okrenuo i pogledao je. "Sta god da je pusti je da se odmori. Kada se probudi saznacemo. Hajde sada sa mnom u kuhinju da napravimo veceru za nas i nju!" poslusao sam Yoongija i krenuo za njim u kuhinju.  .
.
.
.
.
Ayo~~~~
Nadam se da vam se svidja 'prvo poglavlje' . Ono sto vam se svidja: comment i vote. Ono sto vam se ne svidja: comment  kako bih znala da poboljsam ff. Bice Yoonmina ne prinite ovo je samo dok se upoznaju.... Ly all❤❤