+ Little Girl + ym |p. jm |m. yg|

2~chapter~

Aki P.O.V.

Polako otvaram oci. Primecujem da lezem u potpuno nepoznatoj sobi. Lici na dnevnu sobu. TV, sto, kauc na kome lezim, fotelja police itd...

Pokusala sam da ustanem. Bestraga. Nemam dovoljno snage za tako nesto. Mnogo me boli glava stavljam ruku na celo ,premecujem da imam obloge na celu. Posle nekoliko trunutaka cula sam neke korake izgleda kao da se priblizavaju. Bili su sve glasniji i glasniji. Vrata su se otvorila a iza njih bio je  jedan mladic nezno roze kose. Veoma je lep. Lepe crte lica, pune usne ,tamne oci i lepa figura. Iza njega nalazio se takodje momak on je bio dosta drugaciji u odnosu na prvog. Imao je tamnu kosu i mala usta(lepe crte lica , lepu figuru...).
"Budna si!" rekao je mladic roze kose i ubrzao korak prema meni. Polako sam klimnula glavom. Cucnuo je pored mene i poceo da me ispituje. "Jesi li dobro? Sta si radila na mostu? Sta se tamo dogodilo? Ako ti nije bolje slobodno mozes da ostanes!!"
bio je tako ljubazan i jako fin vidi se da dolazi iz ugledne porodice.  Tela sam da mu kazem sta se dogodilo ali verovatno bih pokvarila utisak. "D-dobro sam. Ovaj trebalo bi da krenem.." glas mi je drhtao.
"Mozes li barem da nam ispricas sta ti se dogodilo?!" pitao je momak tamne kose.
"Ne znam da li bi trebalo..?" odgovorila sam nesigurno. "Zasto ne?" opet je pitao mladic roze kose.
Predomisljala sam se pa im onda odgovorila: "Mi se ipak ne poznajemo..."
Momak svatlije kose mi je pruzio ruku i dodao: "Ja sam Park Jimin, a ovo je moj umm... prijatelj Min Yoongi, kako se to zaves??"
prihvatila sam njegovu ruku i iskoristila je da sednem. "Moje ime je XXXXXXXXXX ali mozete me zvati Aki."

"U redu Aki!" rekao je yoongi..

"Umm ako nije preblem ja bih da krenem.." rekla sam nesigurno.

"Da da naravno" rekao je Jimin. Malo se odaljio.. Kada sam se otkrila bila sam sokirana. Noge su mi bile u modricama i ranama. Yoongi i Jimin su takodje bili zacudjeni. Jimin je izleteo iz sobe i vratio se veoma brzo. U rukama nosio je kutiju hitne pomoci i pruzio je Yoongiju.

Yoongi se blago nasmejao i seo na krevet do mene. "Mogu li da ti ocistim rene?" samo sam klimnula glavom.

Dok mi je Yoongi cistio rane Jimin me je sve vreme zapitkivao odkud mi..
Na kraju sve sam im ispricala..

~Time skip~

Pozdravila sam se sa obojicom i krenula kuci. Zapravo... znate.

Bilo je oko 9 sati popodne i vec je pao mrak.. Propustila sam vecere tako da sam odmah otisla da spavam..

Bestraga. Cela noci nisam mogla oka da sklopim. Sve vreme razmisljala sam o Yoongiju i Jiminu bili su tako ljubazni i zasto se Jimin zbunio kada je trebao da predstavi svog prijatelja... U svakom slicaju jedva sam cekala da ih ponovo vidim i zahlavim im se....
.
.
.
.
.
Update posle sto godina... Ako ima greska BAS ME BRIGA... Nadam se da vam se svidja... Ako nema updatea smarajte me na ig moze i follow
@umire.mi.se
Da stvarno se tako zovem.....
I da... Kratko je izvinjavam se!!!!