Tijanina osveta

14.

Trgne me zvuk kocnica. Zaustavljamo se ispred kuce. Toliko sam bila zanesena cinjenicom da vise necemo biti u starom stanu.
Taman sam uspela da se naviknem na sve, taman sam upamtila gde sta stoji, a onda ponovo sve ispočetka. Oduvek sam mrzela selidbu, pakovanje stvari, pomisao da ce moj mekani krevet zameniti neki drugi, bezobzira bio to bolji ili ne, se meni uopšte nije dopadala.
Tokom vožnje savladale su me misli toliko da uopšte nisam zapazila na koju stranu idemo, gde nas to vodi.
Toliko sam zaronila i svoje misli, dobilo mi se da se nalazim u trećoj dimenziji.
Uopšte nisam spazila skripu kockica, zaustavljanje automobila i otvaranje vrata.
Pitala sam se zašto se sve ovo dešava i zašto bas meni.
Mediji blag dodir po ruci je uspeo da me otrgne i vrati u realnost. Bila je to tetka 'Hajde , stigli smo. '  Uputila mi je blag osmeh, koji je inace bio maska. Iz njenih očiju samo sto nisu izronile suze.
Stegla sam joj ruku u znak sigurnosti i približavala se ka vratima automobila.

Ispred mene nalazila se velika gvozdena kapija, crne boje sa nekim bodljama na samom vrhu. Stariji čovek je prodao i otvorio, pokupio je nase kofere i hitro se uputio ka ulazu u kucu. Dvorište je bilo ogromno, jedan deo je obuhvatao bazen, dok se preko puta nalazila manja fontana sa nekoliko lezaljki, kamena precica koja se nalazila po sredini priznala se sve do stepeništa. Tetka je isla ispred a ja sam pratila njene korake.
Odjednom je zastala pred ulaznim vratima.

'Tijana, nadam se da me razumeš, da sam se ja pitala ne bi bilo ovako, ali ovo je za tvoje dobro.' Pogledala me je sa nevericom u ocima, kao da se plasila sta cu reci i kako cu odreahovati.

Samo sam klimnula glavom na njene reci, Jos uvek sam bila pogubljena.

Usavsi u kucu primetila je tugu u mojim ocima.
' Mislim da je najbolje da Idea da se odmoris. Sutra ćemo razgovarati.
Pokazala je rukom prema desno i laganim koracima me otpratila do spavaće sobe. Usla sam unutra i bacila se na krevet, miris kojim je soba bila ispunjena podsecao me na prethodni stan.

Ponovo sam dozvolila da me savladaju misli. Razmisljala sam o svemu i u nekom trenutku zaspala.

Zdravo društvo, izvinjavam se sto me dugo nije bilo, ali eto poceo je letnji raspust, pa sam odlučila da cu završiti ovu knjigu. Za početak malo kraci deo.  Ja se nadam da niste zaboravili radnju ove knjige... 💖💖💖💖