Tijanina osveta

13.

'Gledaj, ja, znas bila sam ranije udata, odnosno sam zivela sa jednim muskracem.' Zapocela je svoju pricnu nekako nesigurna u sebe.

'Uredu to je sasvim normalno..' Pokusavala sam da joj pruzim dozu sigurnosti, kako bi bez problema nastavila svoju pricu do kraja

'Pa mozda i nije, on je ustvari mafijas.Znas bavio se prljavim poslovima, pljackama i tako to. Ali je u isto vreme imao i svoju drugu stranu, prema meni je bio kao pravi muskrac, cuvao me kao malo vode na dlanu.'  Bilo joj je jako tesko. Osetila sam tu bol u njenim glasu ali u neku ruku se mogla osetiti i bes.

'Uredu, ako je sve uredu, ne zelim da nastavimo ovu temu. '
Pokusavala sam da skrenem sa teme, kako joj ne bi bilo jos teze

'Sreco, ti znas da ja tebe volim i da mi je jako drago sto me imas kao oslonac, ali znas ja imam nesto vazno da ti kazem.'
Boze nikada nisam videla toliko nesigurnosti i straha u necijem pogledu, izgleda da je imala neko saopstenje bas strasno po mene.

'Uredu je. Sada smo tu jedna za drugu. Sve mozemo pobediti kada smo zajedno.' Podigla sam svoj dlan i stavila preko njenog kojibje vec bio na stolu.

'Zapravo, selimo se..' Oci si joj bilo suzne, a glas pukao. Kao malo dete kad promeni skolu, i shvati da mora da promeni sve i okolinu i prijatelje.

'Ali zasto? Pa zajedno smo pobogu. Nije nas valjda on nesto upetljao?'
Moja radoznalost se ponovo javila u pogresno vreme.

'Ne znam, mila. Nije hteo da mi kaze. Znas da se nikada ne bih odvajala od najbolje prijateljice, znam i tebi ce biti tesko navikla si da budes u blizini Luke, lepo ste se druzili..'
Suze su joj same tekle, na sam pomisao Lukinog imena potekle su i meni suze. Znam da je sas daleko, ali ipak, kkako cemo se vidjati kada bude dosao, sta ako nas onaj gad posalje u neku drugu drzavu na duze vreme.
Taman sam stekla prijatelje, uspela cak i da se zaljubim.
Prisla.mi je i obrisala suze 'Hajde dosta plakanja, hajde da veceramo.'
Na licu joj je bio vestacki osmeh. Pokusavalabje da sakrije da je njeno srce puklo na stotinunkomadica. Od samog pocetka sam primetila da je jako vezana za ovo mesto.

Pokusale smo da veceramo posle ove bolne vesti, ali se to bukvalno svodilo na ceorkanje po tanjirima. Obe skoro nista nismo okusile. Popela sam se gore u svoju sobu i podigla roletne  21:20, ceo grad je bio pod svetlima. Sela sam i dopustila sebi da mozda poslednji put uzivam u tom predivnom pogledu. Pustila sam da me misli pobede. Razmiljala sam o Luki, jos uvek pamtim onu noc kada je izasao iz stana. Plasila sam se da ovaj odlazak nema neke veze sa mojim roditeljima.

Razmisljanje je trajalo i trajalo dok je u pozadini isla neka lagana muzika koji gotovo da nisam ni cula.
Iz misli me trgne zrak sunca.
'Boze, vec je svanulo' rekla sam onako za sebe i uzela telefon. Bilo je tacno sest sati ujutro.
Istusirala sam sam se i obukla omiljenu trenerku.
Bacila sam pogled na prepun ormar i razmisljala kako da ponesem sve te stvari.
Da nije mi uopste drago sto se swlimo, ali nisam htela to toliko da pokazujem prema tetki kako njoj ne bi bilo jos teze.
Pronasla sam neku vecu torbu i pocela sa pakovanjem, spakovala sam najvaznju garderobu, obucu i deo sminke koji ce.mi mozda biti potreban.
Sisla sam do kuhinja u nameri da mozda zadni put u ovom stanu doruckujem sa tetkom. Boze, nikada mi nije bio jasno.kako toiko brzo.mogu da se vezem za prostor i sve stvari.

'Dobro jutro' Uzviknula sam, spustajuci se niz stepenice.

'I nije  toliko dobro, hajde da popijemo kafu i doruckujemo.'
Sela je za vec postavljeni sto. Cinilo mi se kao da sedim sa najbojom drugaricom, a ne sa tetkom dvadeset godina starijom od mene.

Ovaj put je bilo drugacje, kafu smo ppile u tisini, obema su nam misli lutale dok samo pokusavale da pogledima upijemo svaki detalj ovog stana i upijemo miris cistote koji se sirio stanom.

Posl dorucka smo obe spustile svoje torbe i upuule se ka izlazu. Mislim da cu zauvek pamtiti onaj zvuk zakljucavanja vrata. Ispred nas je vec cekao auto, valjda je to bio vozac koji radi za tog njenog bivseg.
Nisam zelela da znam gde tacno idemo, celim putem sam cackala telefon i pokusala da ne mislim na to. Ali pomisao dase nismo ni pozdravile sa Lukinom majkom mi nikako nije izlazila iz glave. Ta zena mi je postala vrlo draga.

Eto jos jednog dela. Ja se nadam da vam se dopada. Zelim da cujem vasa iskrena misljenja.