NARKO-BOSS

1.Kevin...

Ja:"Ma sredićemo ih. Verujte mi momci." rekao sam im sasvim siguran u sebe."Nikad nismo otišli podvijenog repa,pa nećemo ni sad!"

Mark:"Ma daj Adriane,oni su najjača ekipa u gradu."

Ja:"Samo mi verujte."
U garažu ulazi Jones,konačno. Njega sam čekao."Jesi doneo?"

Jones:"Naravno,za šta ti mene smatraš?"

Ja:"Za kretena." kažem i prevrnem očima.

Napravim liniju na staroj drvenoj kutiji i pošmrćem sve. Dobra je,bolja od predhodne.

Ja:"Idem sad kući da napravim plan. Dodjite u 18h da vam ispričam sve."

Izadjem. Odem kući. Otključavam vrata i ulazim. Kuća je prazna kao i uvek.

Živim sam. Roditelji žive posebno. Ne da im se da strahuju svaki dan da li će ih neko ubiti ili će im policija kucati na vrata. Ja se drogiram,imam svoju bandu mafijaša... Njima to ne treba. Daju mi pare ali ne žive sa mnom.

Stalno su mi govorili da ne radim to,ali bilo je jače od mene. Kajem se zbog svega,ali ne mogu da ispravim prošlost. Jer ne živim u prošlosti. Živim od danas za sutra. Ne plašim se da će me ubiti. Smrt je prirodna stvar. Šta god radili svi ćemo završiti 2 metra pod zemljom. Ili,kako mi vera kaže,tamo gore. Da li ću,kada umrem,zaista biti na boljem mestu? Da li je u pravu vera ili nauka?

U razmišljanju me je prekinolo zvono. Zvoni mi telefon. Javljam se.

Ja:"Halo?"

Edward:"Adriane,Kevin je mrtav!"

Ja:"Šta?!?!"

Edward:"Čini se da su oni malo poranili."

Ja:"Platiće mi! Platiće mi za to što su ubili mog brata! Odmah dolazim."
Uzimam jaknu i izlećem iz kuće.

Ulazim u taxi i kažem mu gde da me odvede. Ubrzo smo stigli. Platio sam mu i istrčao.

Dolazim do mesta na kome je Kevin ubijen. Vidim ga kako leži u lokvi krvi. Oko njega je naša ekipa.

Prodjem pored njih,legnem dole i zagrlim ga čvrsto. Suze mi krenu na oči. Moram se bar oprostiti od njega.

Ja:"Brate,faliće mi tvoj miris. Faliće mi tvoj glas. Faliće mi tvoj smeh. Faliće mi tvoj karakter. Falićeš mi ti. Molim te,ne napuštaj me."

Osetim nečiju ruku na svom obrazu.

Kevin:"Nemoj da brineš za mene. Paziću te s neba. Čuvaj se,brate."

Ja:"Neee!!!" vrisnem iz sveg glasa i zagrlim ga čvršće.

Čujem svirenu hitne pomoći i policije. Neko me uhvati za ramena i odvoji od Kevina. Meni su oči crvene od plakanja. Nikada ranije nisam plakao. Ali Kevin je bio nešto posebno. Moj najbolji drug. Moj brat.

Doktor:"Daje znake života,ali nije sigurno da li će preživeti."

Ja:"Mo-olim v-vas...."

Doktor:"Vodimo ga u urgentni,učinićemo sve što možemo."

Odvode ga,ja sam pored njega,naravno. Bićeš ti dobro,brate.