NARKO-BOSS

2. "Hvala,bato!"

Čekam da završe operaciju. Molim se bogu da preživi. On je jedina osoba koju volim.
Izlazi doktor.

Ja:" Doktore,jeli dobro?"

Doktor:"Pa,na neki način.... Ali,nije svestan."

Ja:"Kako mislite,nije svestan?"

Doktor:"U komi je."

Ja:"Šta?!?!"

Doktor:"U kritičnom je stanju. Svaki čas možemo da ga izgubimo."

Ja:"A do kad će sve to da traje?"

Doktor:"Dok se ne probudi,najverovatnije."

Ja:"Oke,hvala."

Sednem na klupicu. Crven sam od suza. Moj brat.... Ne mogu ovo....
Zvoni mi telefon. Mama. Šta li sad ona hoće?

Ja:"Halo?"

Mama:"Adriane,jesi li kući?"

Ja:"Ne,u bolnici sam. Zašto?"

Mama:"Šta ti se dogodilo?!?!"

Ja:"Meni ništa,reci šta želiš." kažem hladnim tonom. Toliko hladan da sam se i sam naježio.

Mama:"Mi smo na putu do tvoje kuće. Moramo da porazgovaramo."

Ja:"O čemu?"

Mama:"Nije za preko telefona."

Ja:"Oke,polazim."

Krenem ka kući. Šta li je to toliko važno? Da možda nije trudna? Ma ne! Saznao bih ranije. A,i,ne bi bila toliko ozbiljna.
Nakon dužeg vremena,konačno ugledam ogradu svoje kuće. Ubrzam korak.
Ulazim u kuću gde me čekaju roditelji.

Ja:"I? Šta je to toliko važno?"

Mama stavi ruku iza i vidim kako sitnim,ali čvrstim koracima prilazi neka mala devojčica. Poklonim im zbunjen pogled i kimnem glavom u  znak da krenu pričati.

Devojčica je već skoro stigla ispred mene,ali se zaustavila i okrenula prema starcima. Oni su joj potvrdno klimnuli glavom i ona se opet okrenula ka meni. Dodje do mene i obmota svoje male ručice oko mojih nogu.

Xy:"Bato!" vikne,a meni se na tu reč sve zaledi. 'Bato'? Brat? O čemo ona to priča?

Ja:"Š-šta?"kažem drhtavim glasom. Šta se ovde,dodjavola,dogadja?

Mama:"Am....Adriane,vidi,mi ti nismo rekli,ali ona je tvoja sestra. Ima 3 godine."

Ja:"Ali...ka-kako?"

Tata:"Nismo želeli da ti kažemo jer smo se bojali za njenu sigurnost."

Mama:"Ali,evo...upoznaj svoju sestru."

Xy:"Ja sam Daisy."

Sednem na kauč i uhvatim se za glavu.

Ja:"Ladno mi niste rekli da imam sestru?!" zagrmim.

Mama:"Ali,bojali sm-."

Ja:"Krili ste sve vreme?!"

Pridje mi Daisy i zagrli me.

Daisy:"Izvini,bato." kaže nekako...tužno?

Ja:"I? Šta ste još želeli?"

Tata:"Imamo poslovni put i-"

Ja:"Želite da ostane kod mene."

Mama:"D...da."

Ja:"OK,ali to je isključivo za ovo dete koje nije ništa skrivilo."

Daisy:"Hvala,bato."

Oni odu,a ja ostanem nasamo sa njom.

Daisy:"Gladna sam."

Ja:"Hoćeš sendvič?"

Daisy:"Da,njam."

Sedne na kauč. Pustim joj da gleda 'Hotel Transilvania 2'.
Napravim sendviče za mene i nju. Dam joj sendvič,sednem pored nje i zajedno gledamo crtani.
Kada završi,odnesem je u moj krevet i pokrijem je ćebetom.

Daisy:"Ostani sa mnom."

Ja:"Dobro.

Legnem pored nje. Osetim njene ručice oko na svokem ledjima,pa i ja svoje obmotam oko njenog sitnog tela.  Uskoro zaspemo.

[A/N]

Nadam se da vam se svidja priča😜

Love you all,
Panda🐼🐾