ANOREKS&JA

Dejt

Tate mi nema kod kuće, vjerojatno će ostati na poslu do navečer. Ja iskreno obožavam kad ga nema kod kuće zato što mi stalno prigovara. Odnos nam je najbolji kada se ne viđamo budući da se tako ni ne stignemo posvađati. On nije konzervativan kao većina roditelja, samo voli kontrolirati moj život, a pod moj život želim reći moju prehranu. Svaku večer kada dođe s posla provjerava jesam li jela. Sada si sigurno mislite kako pretjerujem, e pa vjerujte mi da ne pretjerujem. Čim dođe kući prekopava kantu za smeće, i to ne jednu nego sve moguće kante za smeće u našoj cijeloj kući, pregledava mi sobu kada odem u školu, jedno vrijeme me je vagao svaki dan prije spavanja, koji bolesnik...

Otišla sam u kuhinju i stavila tavu i tanjur u perilicu za suđe, naravno prvo sam ih zaprljala sa kečapom. Upravo tako izbjegavam svađe sa svojim poremećenim tatom. Pogledala sam na sat, bilo je već četiri sata a u šest sam se dogovorila naći sa Rokom. Srce mi je preskočilo koji otkucaj čim sam se toga sjetila. Ovo mi je bio prvi put da idem van sa nekim dečkom, zapravo ovo mi je bio prvi put da se družim s ikim uopće. Ne znam o čemu bih mogla pričati s njim osim o onom glupom gamingu. O čemu ljudi uopće pričaju kad idu na dejt, o politici? Nisam uopće spremna za komunikaciju, a pogotovo ne s nekim tako zgodnim. Jedino me youtube može izvući iz ovoga. Zgrabila sam laptop i počela istraživati. Ispostavilo se da se na dejtu postavljaju pitanja tako da se ljudi bolje upoznaju, tko bi rekao. Nije mi dugo trebalo da zaboravim što sam zapravo htjela gledati i odem u neke potpuno lijeve videe. I tako sam deset minuta kasnije buljila u turtorijal o ljubljenju. Što? pa tko zna možda se i to danas dogodi, nemojte me osuđivati, kao da se vi niste uvježbavali za svoj prvi poljubac. Navodno je najbolje vježbati ljubljenje, na jagodi, ali ja sam u frižideru pronašla jedino maline. Pokušavala sam se ljubiti sa malinama koliko god to bolesno zvučalo. Izvagala sam sto grama malina i počela ih jesti razmišljajući o tome što sam sve jela danas, dakle ničemu. Volim jesti maline jer su one jedne od mojih "sigurnih hrana" budući da su ionako sastavljene od osamdeset i šest posto vode, a samo nula zarez šesdeset posto masti.

Na brzinu sam se otuširala i obukla sivu trenerku. Zatim sam svezala kosu u neurednu punđu jer sam negdje jednom pročitala da to dečki vole. Nisam se našminkala jer mi se stvarno nije dalo ali sam počupala obrve.

Bilo je već pet i pol sati što je budilo nevjerojatne količine panike u meni. Ogledala sam kompilaciju vajnova tako da se malo smirim pa sam nakon toga uzela mobitel i izašla iz kuće. Vani više nije padala kiša ali je i dalje bilo oblačno. Roko je rekao da budem na okretištu u šest ali izgleda da ću kasniti. Što ako ode kad vidi da mene nema? Ili se naljuti? Onda će okrenuti cijelu školu protiv mene! A možda zapravo nije ni došao. Zauzela sam bad bitch stav ali sam se sjetila da više nisam u školi i da sada mogu pokazati kako sam zapravo živo biće kao i ostali. Odlučila sam se opustiti i prepustiti svemiru da odluči kako će ovaj dejt izgledati. Ugledala sam Roka i mahnula mu, požalila sam iste sekunde jer sam sigurno izgledala kao neki kreten što zapravo i nije daleko od istine. Izgledao je divno, obukao je sivu majicu što me naravno oduševilo. Bio je tako opušten za razliku od mene.

"Nadam se da ovako ne kasniš uvijek"-rekao je s osmijehom na licu. Najljepši osmijeh ikad!

"Nada je kurva, umire zadnja i nikad se ne ostvari"-nasmijala sam se.
Ušli smo u tramvaj i taman kada sam željela započeti razgovor neki čovjek se ubacio. Bio je u izarazito alkoholiziranom stanju i pričao je svakakve gluposti koje ni Roko ni ja nismo razumjeli. Od razgovora u tramvaju dakle nije bilo ništa ali smo zato razgovarali čim smo izašli. Shvatili smo kako nas oboje zanima skejtanje, to je spasilo neugodnu tišinu. Ušli smo u slastičarnicu i naručili palačinke. Bilo mi je loše od svih mirisa hrane u toj prostoriji ali nisam to pokazivala. Nisam ni pokazivala paniku koja me uhvatila na samu pomisao kako sam upravo naručila barem tisuću i dvjesto kalorija od kojih je dvjesto posto bilo masti, a milion posto šećera!
Malo mi je falilo da kažem Roku da mi je loše i odem kući ali oduprijela sam se tome. Bilo mi je jako stalo kakav ću mu dojam ostaviti tako da sam morala pojesti cijelu palačinku samo tako da nebi ispalo da sam jedna od onih cura koje broje svaku kaloriju, što ja naravno nisam. Neko vrijeme smo lijepo pričali i ja sam se pravila da mi uopće nije muka od sve te silne hrane a onda sam otišla u wc. Sva sreća nije bilo nikoga pa sam mogla povracati na miru. Vratila sam se za stol i nastavili smo razgovor. Bila mi je takva satisfakcija samo ga gledati kako se smije dok priča o nečemu što ga zanima. U njegove sive oči mogla bih gledati do kraja svoga besmislenoga života. Vožnja tramvajem bila je jednako zanimljiva. Tražili smo plave i crvene aute, to jest ja sam tražila plave, a Roko crvene i natjecali smo se kojih će biti više. Bilo je jako zabavno, smijali smo se cijelim putem. Otpratio me kući držeći me za ruku.

"Bilo mi je super s tobom danas"-rekao je s tim svojim predivnim osmijehom.

"Znam"-odgovorila sam mu.

Nagnuo se prema meni i poljubio mi usne i nisam stigla ni pomisliti na to, a on je svoj jezik već gurnuo u moja usta. U mojim ustima kao da je počeo vatromet ali tek što smo počeli on se odmaknuo i pogledao me s gađenjem. Nisam znala što sam krivo napravila, jesam li ga krivo poljubila ili što. A onda sam se sjetila da sam povraćala nisam uzela žvaku.Roko mi nije ništa ni rekao samo se okrenuo i otišao. Ja sam otrčala u kuću i provela cijelu noć plačući.

Kako da se ja sada pojavim pred njim u školi sutra?