Volela sam ga, ali on mene...

Hladni zimski dan, kao i njegovo srce?

Zvonio mi je alarm, obula sam papuče, obavila jutarnju higijenu, skuvala čaj, sela na topli radijator i gledala kako sneg pada. Obukla sam moj omiljeni sivi džemper i maskirne pantalone .

Obukla sam se, uzela ranac i krenula u školu.Uhhh danas je baš hladno, idem polako da se ne bih okliznula. Razmijala sam koji mi je prvi čas ahh da fizika, super! Sneg pada neprestano...baš je lepo napolju, i tako razmiljajući, nisam primetila zamrznutu baricu ispred mene i pogodite šta će da se desi... Biljana letiiii, i samo što nisam dotakla zemlju već sam se spremila da me zaboli kad me je neko uhvatio.Ja sam bila zažmurila misleći da ću da padnem, i polako sam otvarala oči iugledala Dimitrija.Bilo mi je mnogo neprijatno, jer me je video kako padam, a drugo držao me je u naručju .Srce mi je lupalo sto na sat, gledali smo jedno u drugo direktno u oči, ja sam pocrvenela i spustila sam glavu izgovorivši jedno slatko "Hvala, Dimitrije!".Još uvek me nije spustio samo se nasmejao.

Nisam znala šta da kažem, u stomaku su mi trčali slonovi...Od jednom Dimitrije se nagnuo prema meni i malo sam se uspaničila, previše je ovo romantično, sneg, dečko kog volim me drži u naručju , a Dimitrije je svoje čelo stavio na moje.
Dimitrije: " Danas si trapavija nego inače" i nasmešio se onim šmekerskim zavodničkim osmehom
Ja: " Pa...moglo bi se reći" ja sam se zacrvenela i tiho nasmejala.Bilo mi je jako hladno, ali toplo sam se obukla...Dimitrije je to primetio, i privukao me je jače, a moja glava je bila naslonjena ispod njegove glave.
Odjednom me je spustio, i uozbiljio se kao da nije isti Dimitrije.Samo mi je rekao ozbiljno "Ćao" i protrčao pored mene, sad sam se zbunila, i nije mi bilo jasno zašto. Nije mi trebalo dugo da shvatim, trčao je prema jednoj devojci, išla je u drugi razred, Roksanda.Išla je u istu osnovnu školu kao i ja, poznajem je iz vidjenja, rekla bih da je dobra devojka. Pa dobro, moj srećan trenutak nije dugo trajao, ali je bio magičan i nezaboravan.Ok, sad moram da idem zakasniću u školu.

Stigla sam u školu i sela u moju klupu, sedim sama, jer sedim od 1. razreda tamo, 17oro nas je, pa neko nema para u klupi, a to sam ja:(
Iza mene sedi Dimitrije, došao je pre mene, nije me primećivao gledao je u telefon.
Došao je profesor fizike, izvadila sam svesku, udžbenik, olovku i gumicu za brisanje.Profesor je počeo da predaje, pažljivo sam slušala, medjutim moju koncentraciju poremetio je Dimitrije, legao je na svoju ruku, ali ta ruka je dosegla i do mene tako da je njegova ruka milovala moja ledja i čačkala moju kosu.Nasmejala sam se sebi u bradu, naslonila sam se na naslon od stolice, a Dimitrije se nagnuo i šapnuo mi na uvo...
Dimitrije: "Bože, kako imaš lepu kosu"
Ja:"Hvala"
Dimitrije:" Zašto si takva?"
Ja:"Kakva?"
Dimitrije:" Previše dobra, nisi svesna svojih kvaliteta i nemaš samopouzdanja."
Ja:" Ne znam, takva sam od malena..."
Profesor nas je prekinuo.
Profesor:" Hej ti Jakšiću ostavi dobru devojku koja hoće da nauči na miru."
Ja: "Nije on kriv profesore, zaista, ja sam, nemam više listova u svesci, pa sam tražila od Dimitrija"
Profesor:" U redu je, Biljana, verujem ti, ali necu vas više opominjati."
Dimitije i ja:"U redu."
Dimitrije:"Rećiću ti nešto jednog dana, sad ne mogu, i da hvala ti za ovo, i nemoj biti toliko dobra, danas se ne isplati biti dobar, zapamti to Smotanko."
Nasmejala sam se i nastavila da pratim nastavu.Do kraja škole nije bilo više ničeg zanimljivog, Dimitrije je na hodniku pričao i ljubio se sa Roksom.Ali mene sad zanima šta on meni hoće da kaže? Ufff...
Došla sam kući i odmah otišla u svoju sobu, nisam mogla da ručam, nisam gladna, izvadila sam knjige, i stavila ih u fioku, spakovala sam torbu za sutra i uradila domaći, nemam ništa da učim, super mogla bih da odspavam...