Volela sam ga, ali on mene...

Veče za pamćenje

Obukla sam, kao i po dogovoru sa majkom. Veoma mi se svidjalo moram priznati, bila sam zadovoljna kako izgledam.

Uvila sam moju zlatnu kosu, i napravila romantičnu punđu, a na nogama sam imala zlatne sandale, one koje mi je Filip kupio.
Zvoni mi telefon.
Filip:" Koji sprat i broj stana?"
Ja:" Ćao Filipe, kako si Filipe?" Nasmejala sam se...
Filip:" izvini hahaha srećo, malo sam uzbudjen, i nervozan."
Ja:" Pa ne moras, upoznacete se neki drugi put,  sicicu ja, obuvam se, stizem za min."
Prekidam kada cujem zvono na vratima i bosa trcim kroz stan i derem se kako cu ja otvoriti, otvorila sam vrata kad ono Filip.
Ja:" Pa nisam ti rekla sprat ili ... jesam? Zbunjena sam sad."
Filip:" Nisi, ali ja kada sam stao ispred ovih vrata tacno sam znao da ti tu zivis, a znas kako?"
Ja:" Kako?" Pitala sam gledajuci ga sa ocima punih ljubavi
Filip:" E pa srce mi je to reklo, tako je snazno lupalo da sam znao da si ti tu."
Prekinuo nas je tata... Ah tata tata
Tata:" Zdravo Filipe, čuli smo dosta toga o tebi ovih par dana, ova mala nije zaklapala.
Filip me je pogledao, a ja sam kao dete kada nesto pogresi slegla ramenima.
Tata:" znas kada ona tako brblja onda znamo da je srecna, hvala ti sine sto si je izvukao iz njene ljusture i samoce, molim te nemoj je povrediti kao onaj mamlaz."
Filip:" Ne brinite, i ako bih ja sada mogao da pitam, da li biste mi Vi jednog dana dozvolili da oženim vasu cerku i da ona nosi prezime Stanković?"
Tata:" pa znas... ako je ona sigurna u to, a vidim da prilicno jeste...mi smo skromna porodica, ona je vaspitana, ambiciozna, pametna i lepa sigurni smo da cete usreciti i da ce ona tebe tako da nemam nista protiv, a ni moja zena naravno."
Ja sam skocila tati u zagrljaj i svi smo se izgrlili od radosti.Kada smo zavrsili sa tim delom Filip je iz džepa sakoa izvukao Pandora kutiju i dao mi je govoreći...
Filip:" Pošto je jos rano da se verimo i da ti dam prsten kao znak moje ljubavi, ja cu ti dati ovo, da svaki put kada je pogledas pomislis na nas i na nase trenutke. Da li ti se svidja?"
Koliko je lepa narukvica nisam znala sta da kazem, bila je srebrna narukvica koja je imala dva priveska u obliku srca, a u jednom je pisalo slovo F, a u drugom B...
Ja:" Prelepa je Filipe, hvala ti hvala ti hvala ti"
Zagrlila sam ga i na uvo mu prosaputala tiho da mama i tata ne cuju "Volim te..."
Filip nije ocekivao to, odvojio se od mene i toliko srecan me je pogledao sa pogledom " pricacemo u kolima."
Ja:" Mama i tata mi moramo krenuti, javljam se..."
Filip:" Moze li da prespava kod nas veceras?"
Mama i tata su se sumnjicavo pogledali, ali su ubrzo shvatili da je bolje da umorni ostanemo u Beogradu nego da se vracamo...
Mama:" Moze, ali pazljivo i pamet u glavu!"
Ja:" Cekaj Filipe onda da ponesem stvari."
Spakovala sam u moj mali ranac osnovno i krenuli smo ka Beogradu.

U putu smo pricali o nasim zivotima... slusali muziku, i otkrila sam mu da volim klasicnu muziku Betovena pogotovo i Mesecevu sonatu, da mi je omiljeni pevac Sergej Cetkovic i da volim stranu muziku. U toj prici nismo ni primetili da smo tako brzo stigli do Beograda.
Filip je vozio ka kuci njegovih roditelja, a meni je srce sve jace i jace lupalo...
Filip kao da mi je misli citao
Filip:" Nemoj da se brines, tatu si vec upoznala, majka je jako prijatna, i prava boginja isto kao i ti, a stariji brat je ozbiljniji od onog malog pubertetlije..."
Ja sam se pocela smejati
Ja:" Znas Filipe od uvek zelim da imam 3 sina, znam i kako bi se zvali..."
Filip me je pogledao zacudjeno, ozbiljno.
Filip:" A ja hocu dva sina i devojcicu."
Ja:" E da i to je lepo, pa da je brane braca."
Filip:" da, a ja cu tebe da branim, od svega, niko ne sme da dira moje, a problem je sto si ti sve moje tako da je taj u problemu ako ista pokusa...
Ja:" Ne mogu da ti opisem koliko sam zaljubljena u tebe..."
Stigli smo ispred kuce