Volela sam ga, ali on mene...

Slučajno

Probudio me je, topli zrak sunca.Polako sam se izmigoljila iz Filipovih ruku da ga ne bih probudila.Otišla sam do dnevne sobe, bila je sređena sve pod konac, a na krevetu je stajale Filipove pantalone i majica,

A u jednoj prelepoj kesi je nešto je stajalo, nisam htela da pogledam, možda je nešto Filipovo, dok nisam videla rozu kovertu pored kese, na kojoj je posalo ZA PRINCEZU.
Otvorila sam i pročitala:
" Moja draga princezo,
Ovo sam napisao pre nego što ćemo pričati o nama i našim osećanjima.Pošto si neplanski ostala u Beogradu, želeo sam da ti kupim nešto, nadam se da će ti se svideti i da će ti odgovarati.Nadam se da ću biti tvoj.
    Filip xoxo"
Od iznenadjenja sam poskočila. Uzela sam kesu i izvadila jednu kutiju, veliku.
Odvezala sam mašnu i u kutiji je bila jedna lepa haljina i sandalice.Vauu to je tako lepo i skupo, prosto ne mogu to da prihvatim.

Držala sam prelepu haljinu u rukama i gledala sam se u ogledalu, vauuu.
Filip:" Probaj je, vidim da ti se jako svidja."
Ja:" Da svidja mi se veoma, ali Filipe ne mogu da prihvatim ovo, previše je, rekla sam ti ne moraš mi ništa kupovati, samo si ti bitan, da si pored mene."
Ušao je u sobu, nije više stajao na vratima od terase.
Filip:" Ljubavi, ti si moja princeza, ti zaslužuješ najbolje, a sada te molim da je probaš."
Otišla sam i obukla je... kao da je bila šivena po mojim merama, savršena, očešljala sam se i pustila kosu.
Izašla sam iz kupatila, a on je bio zatečen.
Filip:" Dodji, da te zagrlim i ne puštam neko će mi te ukrasti."
Ja:" Neće niko, nikada, obećavam!"
Filip:" eh, pa princezo, idemo u restoran na doručak."
Ja:" Možemo li kod tvog tate u restoran, želela bih da vidim pogledam Beograd danju iz restorana?"
Filip:" Može, što da ne."
Sišli smo dole u hodnik i izašli iz hotela, prišao nam je jedan čovek obučen u uniformu.
Čovek:" gospodine Stankoviću, izvolite ključeve od kola, tu su, ispred garaže oprana."
Filip:" Hvala."
Stavio je ruku na moja ledja i otpratio me do kola. Vozili smo se ulicama Beograda, bio je savršen dan u avgustu. Uff, još malo škola, kako ćemo se viđati, on u Italiji, ja u Srbiji...
Filip:" što si se rastužila?"
Ja:" ma ništa"
Filip:" sigurno?"
Ja:" sigurno" i nasmešila sam se
Za tili čas smo bili ispred restorana.
Ušli smo, a dočekao nas je isti batler kao i sinoć.
Batler:" Gospodine, dobro jutro! Gospođice, dobro jutro!"
Nas dvoje:" Dobro jutro!"
Batler je namignuo Filipu, a Filip se onim slatkim dečačkim osmehom osmehnuo.
Naručili smo i ubrzo je stigla hrana, i dok smo doručkovali naolju sam primetila neku gužvu.Hmm... novinari, to znači da je neka poznata ličnost.
Ja:"Filipe Da nije možda tvoj tata došao?"
Filip je pogledao kroz prozor i pogledao me pogledom koji mi je rekao " Izgleda"
Ovo se samo Biljani dešava, divota od života, bravo, nismo ni 24h u vezi ja moram njegovog tatu da upoznajem.
Filip je ustao i pružio meni ruku, držeći se za ruke krenuli smo prema fudbalskoj legendi i Filipovom tati.Gledao nas je zatečeno, pitate se zašto... e pa ne znam.
Filip se izgrlio sa tatom.
Dejan: " pa gde si ti čoveče?"
Filip:" evo me malo sam svratio do Beograda."
Dejan:" Ima nešto novo?" Pitao je smešeći se i gledajući mene
Filip:" Pa..."
Dejan:" Moram samo da ti kažem, da sam srećan, i da mi je jako drago, upravo ovakvu snaju sam želeo, skromnu, lepu, finu i kulturnu devojku... kako se zoveš izabranice moga sina?"
Ja:" Biljana, drago mi je."
Dejan:" i meni veoma."
Dejan me je zagrlio, snažno, kao pravi srećni otac.
Dejan:"ajde da sednemo pa da mi kažeš, malo o sebi."
Klimnula sam glavom i krenuli smo ka stolu, bila sam nervozna, usplahirena, to je i Filip primetio pa mi je poslao ohrabrujući osmeh i namignuo mi je.Seli smo...
Dejan:" pa...devojko...izvoli"
Ja:" Dolazim iz malenog grada, živim sa roditeljm i mlađom sestrom, slagala bih Vas kad bi Vam rekla da je moja porodica sjajna. Idem u gimnaziju, od septembra sam maturant..."
Njegov otac me je prekinuo
Dejan:" koji fakultet ćeš upisati?"
Ja:" Medicinu"
Dejan se nasmejao kao da mu je laknulo...
Dejan:" Sine pored sebe imaš andjela, čuvaj je, a ti snaho, glavu gore, više samopouzdanja, pogledaj se kako si lepa i pametna, retko je to videti, te dve stvari baš i ne idu zajedno, Filip je imao do sada samo one lepe, ali bez pameti, koje su samo videle kreditnu karticu, a njega i njegov dres nikada, ti nisi takva, i moram da ti kažem da mi se veoma dopadaš, i da mi se svidja tvoja ideja o budućnosti, ako treba nešto snaho tu sam, a gde ćeš studirati?"
Ja:"u Novom Sadu, i hvala Vam mnogo."
Dejan:" Ništa snaho, to je najmanje što mogu učiniti u poredjenju šta ti činiš za mene i moju suprugu, voliš našeg sina i poštuješ ga...a da li bi volela u inostranstvu da studiraš... npr. Italija?"
Ja:" Volela bih jedino zato što je tamo Filip, ali iskreno ću Vam reći."
Dejan:" Reci sine moj.."
Ja:" U Srbiji su najbolji profesorivlekari, nisu šturi i sebični u prenošenju znanja, a osim toga stranci kao što su Englezi, Francuzi i Italijani dolaze kod nas u Srbiju na usavršavanje."
Dejan:"Bravo za odgovor!"
Nasmejala sam se i spustila glavu jer sam pocrvenela, a njih dvojica su se nasmejala.
Dejan: Snaho, izvoli moj broj tel. ukoliko nešto treba, i u pola noći ja sam tu, bilo šta."
Sa očima punih suza uzela sam vizitku od Filipovog oca.
Ja:" Hvala Vam mnogo."
Dejan:" Biljana ja bih trebao tebi da se zahvalim, a to ću jednog dana i uraditi."
Filip:" Tata, želeo bih da ti kažem da iako je poznajem jedan dan, naš susret je bila sudbina, ona je poslata na moj put, Bog ju je poslao, čuvaću je i paziću je do kraja svog života, da mladi smo, ali ja ovo ozbiljno mislim, sa ovom devojkom bih sve..."
Dejan:" Drago mi je što to čujem, danas je petak, u nedelju pravimo mama i ja večeru, Stefan i Sanja imaju nešto da nam kažu, naravno Biljana i ti si pozvana.Vidimo se."
Pozdravio se sa nama i otišao, a Filip me je snažno zagrlio i poljubio.