Srednja škola...treći razred gimnazije, pa se još i zaljubimo, ahh kako je to lepo. Razmišljaš stalno o njemu, a on...ništa, ne pokazuje nikakvo interesovanje za tebe, ili ti barem tako misliš.
Saznaj šta se dešava u životu mlade Biljane...Nije svak...
Stojimo ispred hotela, i uzdahnula sam, nervozna sam, to je i primetio Filip.Pomilovao me je po kosi i namignuo mi. Zašto se lepo i sigurno osećam pored njega? Otišli smo do recepcije, dala nam je ključ i bila je mnogo srećna kada je videla Filipa. Ona: " Jao, gospodine Filipe, kako ste samo lepi večeras." Filip:" Hvala." Samo se okrenuo, uhvatio me za ruku i povukao prema liftu. Ona:" Ooh gospodine, više me ni ne primećuješ, to je još jedna vaša k***a?" Filip je toliko pobesneo, da je bukvalno krenuo na ženu, da je pojurio da je udari, brzo sam stala ispred njega i koliko se zaleteo, udario me je i srušio me je na pod. Ja:" Stani Filipe!" Filip:" Biljana jesi li dobro? Izvini, hteo sam da naučim ovu glupaču pameti, da pazi šta priča, jer ne može ona o mojoj ženi da priča tako." Ona:"Žena??? Hahahahah" Filip je ponovo krenuo na nju, a ja sam brzo ustala sa poda i potrčala za njim, stala brzo ispred njega. Ja:" Hej, šta radiš? Nemoj da se spuštaš na njen nivo." Pomilovala sam ga po obrazu, a on je uzeo moju ruku i poljubio mi tu ruku, zagrlio me je i krenuli smo ka liftu. Stigli smo ispred naših vrata i ušli u divnu sobu.
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
Vau, bila sam iznenadjena. Filip:" Jesi li gladna, ili hoćeš nešto da piješ, pa da naručimo?" Ja:" prijao bi mi cedjeni sok od narandže." Filip je otišao do telefona i naručio nam, a ja sam stajala kod prozora i gledala prelepi Beograd.Mučilo me nešto, nemoguće da sam se tako brzo zaljubila. Jooj, strašno.Iz razmišljanja me je trgla ruka na stomaku, Filipova ruka, zagrlio me je od pozadi i naslonio svoju glavu namoje rame. Filip:" Jel kasno da sada razgovaramo?" Ja:" Nije..." Filip:" Gde si planirala da upišeš medicinu ?" Ja: " U Novom Sadu." Filip:" Možeš i u Italiji..." Tužan je. Ja:" Ne mogu, to je daleko, jeste da mi nije najsjajnija porodica, ali..." Filip:" Znam, lepotice, ali voleo bih da ostaneš kraj mene." Ja:" Zašto Filipe? Naćićeš ti novu drugaricu ili je i već imaš u Italiji." Filip:" Ne, ne shvataš me, voleo bih, kada bih mogao da ti šapnem nešto na uvo." Ja:" Šapni mi." Krenuo je , ali Aahhhh prekinuo nas je konobar, doneo nam je narudzbinu.On je jeo, a ja sam otišla da se istuširam, divan osećaj. Ja: " FILIPEE!!! U čemu ću ja da spavam???" Filip:" pa... evo ti moj dres... e da i zadrži ga, svakako ćeš se uskoro potpisivati i izražavati kao gospodja Stanković." Ja:" To si hteo da mi šapneš?" Filip:" Da" Izašla sam u njegovom dresu, kao u haljinici, i zavezane kose u pundju. Filip:" Ajoj, koliko si ti lepa, moram ti priznati i veoma zgodna." Ja sam se postidela i sagnula glavu. Filip:" Hej, naručio sam nam i krofne. Ja:" Hvala, ali ne mogu, idem ja da legnem, umorna sam, jako." Filip:" okej." Zaspala sam odmah, ali sanjajući...
Poruka pisca
Zdravo svima! Želela bih da se zahvalim svima, koji čitate.Volela bih da mi napišete šta mislite o priči, a mogu da vam kažem da je ovo tek početak...desiće se mnogo toga. Još jednom, HVALA!❤️
