NA METAR OD LjUBAVI 6. Deo

ŠESTO POGLAVLJE

Izašao je na vrata i odnijeo sav vazduh sa sobom, sjedim na stolici poput mrtvaca, odjednom sam umorna kao da oka nisam sklopila. Naježim se kada mi se telefon oglasi u sobi, pa sumorno ustanem i lijenim korakom odem do sobe. Zavučem se pod prekrivač, dohvatim telefon a komode i čitam Petrovu poruku. Čeka me...

Ni malo radosti ne osjetim, čak mi ni srce ne poskoči u grudima, jednostavno izbrišem poruku i počnem čitati niz Jagodinih poruka. Pomalo je ljuta jer sam 'lagala' o Petru, ne krivim je, ali znam da je to njena trenutna reakcija i da će se ubrzo primiriti i izvinuti , a zatim i pozvati.

Ipak trenutno nemam snage da odgovaram ikome, vratim telefon na mjesto i pokrijem se po glavi. Zvono na mom telefonu ne da mi oka sklopiti, pa se otkrijem i ponovno ga dohvatim.

„Molim!", frustrirano otpuhnem i ne gledajući ko je.

„Loša noć, ha?" Ninin glas istog trena prepoznam. „Šta je bilo pričaj, imam ravno pet minuta da tračamo?", zacereka se sa druge strane.

„Mislim da alkohol nije za mene...", protisnem tiho i prisjetim se protekle noći.

„Tooo!!! Znači napila si se." Ponovo se cereka. „Na alkohol ćeš se već naviknuti, nije da ti ja sad ono kao govorim da trebaš da se opijaš, ali ...to curo!" Luda moja Nina zaciči tiho sa druge strane.

„Nina...", počnem se smijati skupa sa njom.

„Kaži mi da si upoznala nekog?", pita, a ja grizem usnu.

„Pa... jesam", kažem i prisjetim se Denija. „Jedan dečko je bio... fin", dovršim jedva pronalazeći riječ.

„Fin?" Nina se iznenadi. „Sunašce da ti Nina nešto kaže." Čujem šuštanje sa druge strane, otvaranje i zatvaranje vrata kada ponovo progovori. „Mani se ti tih finih, moj Darko je prvi put kada me ugledao gurnu svoju ruku sa parama među moje sise, pa ti vidi ima li fajde od finih." Podsmjehne se. „Slušaj, ako ti se dopao...mislim, dopada li ti se?", upita sumnjičavo.

„Mislim da bi mogli biti prijatelji", kažem iskreno. „Zaista se ponijeo kao pravi džentlmen i..."

„I, to je sve, zar ne?" Nina veselo završi.

„Pa, da...", potvrdim.

„A, Petar?", odjednom me na njeno pitanje stomak presječe.

„Šta Petar?", pravim se luda.

„Stefaniii", Nina zareži sa druge strane.

„Ništa Nina, ništa...", tiho zamumljam.

„Uh, ok, Darko me zove. Zovem te ponovo... i Stefi?"

„Hmm?"

„Dušo, slušaj srce." Prekine prije nego išta uspijem da odgovorim, pa se zamislim na trenutak.

Uđem na svoj facebook profil. Pronađem profil 'Petar Petranović' i pošaljem zahtjev za prijateljstvo, dosta ga je Jagoda uhodila za mene. Srolam se niz historiju njegovih objava i istog se trena pokajem.

Posljednja objavljena fotka na njegovom profilu, pod opcijom javno, je od sinoćnje plastičarke Isidore koja šalje poljupce u kameru dok joj goli Petar leži na krevetu pored nje. Trepavice mi zaplešu, srce mi se stisne, a u stomaku zamru svi leptirići. Zavitlala bih telefon o zid, ali prosto volim da se mučim, pa idem niže i listam svaku narednu sliku raznoraznih djevojaka, starleta koje ga grle, ljube i miluju, te redovno objavljuju na njegovom zidu sve javno.

Zašto to dozvoljava?

Sat u uglu telefona pokazuje da je više od pola dana uveliko prošlo i tek tada shvatim da mu analiziram profil već dobra dva sata. Stresem se kao da me može vidjeti, pa odložim telefon i jednostavno ustanem iz kreveta. Skinem pidžamu i gaćice, grudnjak svakako nisam imala, a onda kao da me neko pozove podignem glavu i ugledam svoje sopstveno lice umrljano šminkom u ogledalu. Za malo vrisnem, ali se suzdržim i rukom prekrijem lice. Ličim na rakuna sa svom razmazanom maskarom oko očiju, oči mi zasuze i umjesto da suzdržim suze, ja se rasplačem poput djeteta. Zaista izgledam jeftino, da li sam i u njegovim očima tako izgledala jutros?