NA METAR OD LjUBAVI 6. Deo

TRINAESTO POGLAVLJE

Lep sunčan dan, ali moje raspoloženje nije baš u elementu. Oblačim belu košulju i teget sako dok mislim na Stefani.

Za moj pojam se već dovoljno dugo poznajemo, od toga smo već sedam dana u vezi i kada sam je pre par dana pitao da se preseli kod mene rekla je da će razmisliti... Razmišlja već četiri puna dana! A, ja sumnjam da joj je stalo koliko i meni da ovo između nas uspe.

Sunce mu poljubim, živim tik do Darka, Stefi je više kod mene nego kod njih i ne vidim u čemu je jebeni problem da prenese svoje stvari i spava pored mene, a ne posle vođenja ljubavi da mi umakne.

Boli me to... Smeta mi što nije odmah pristala da pređe kod mene jer je želim kao nijednu pre.

Da li ona dovoljno želi mene??? Zagledam se u svoj odraz u ogledalu... Prvi sam joj a želim da joj budem i poslednji, a da li ona TO želi dođavola? Ili želi da se izluduje pre braka?

„Hej, da te vidim?", začujem joj glas i osetim da ulazi u sobu.

„Evo me, malena", okrenem se prema njoj i raširim ruke.

„O, kako si lijep!", široko se osmehne i pažljivo me zagrli da jedno drugom ne izgužvamo odeću.

„Da te vidim, lepoto", nežno je poljubim i pažljivo odmaknem od sebe.

„Jesam li dovoljno lijepa?", zagrize donju usnicu.

„Prelepa si...", ostanem bez vazduha kako joj stoji indigo satenska haljina bez bretela. Klizim pogledom kako joj fino ističe struk, a dužina ispod kolena samo naglašava koliko je zgodna moja devojka. „Idemo li ljubavi?", prinesem njen dlan svojim usnama i poljubim joj nadlanicu. Onda bolje pogledam u diskretnu šminku i elegantnu nisku punđu, ali oči mi zastanu na jednom uvojku koji nemarno pada na njeno golo rame pa ga dodirnem vrhom prsta. „Sve što te dodiruje a da nije u mom vlasništvu me čini ljubomornim", namignem joj.

„Petre ja sam tvoja", ozbiljno kaže.

„Ne... nisi...", koristim trenutak dok lagano krećemo.

„Kako nisam?", pogleda me svojim krupnim očima.

„Moja ćeš biti one sekunde kada se preseliš ovde", rukom pokažem na prostor moje kuće.

„Videću sledeće nedelje", šapatom izgovori i zacrveni se.

Ućutim jer nije danas trenutak da je pritiskam... Jebem mu život, nikada nisam jurio nijednu da živi sa mnom, sve su jurile mene, a sada tako želim da ona bude prva koju ću svako jutro da ugledam.

I, lecnem se od svojih misli jer u životu se nisam ovako osećao... Pogledam dok izlazimo iz kuće i shvatim da je želim za svoju suprugu! Želim je celim svojim bićem.

Jebote, šta mi se dešava?

„Petre, jesi dobro?", Stefani me posmatra dok se bližimo autu.

„Jesam, jesam...", pokušam da se osmehnem i lagano joj otvorim vrata da sedne.

Zahvali mi se moja malena pa joj namignem i obiđem auto. Smestim se za volan i krenemo lagano ka centru. Slušam koliko je Stefi uzbuđena zbog Darkove i Ninine svadbe, smeškam se za sebe, a ujedno mi je i drago što prave proslavu.

Nije dugo prošlo kada sam se parkirao ispred hotela Grand. Izađem iz auta, pa obiđem kako bih Stefi poveo sa sobom. Uzmem njenu ruku i podvučem pod svoju a onda krenemo ka ulazu.

Čujem tihu muziku kako dopire iz sale dok prolazimo kroz hol, a onda nas organizatorka povede do našeg stola. Usput zastajem da se javim poznatim ljudima i sve ih upoznajem sa svojom devojkom. Osećam se ponosno jer je imam uza se. Onda spazim ekipu iz Tarčina i krenemo prema njima.