"Hajdemo da igramo fudbal"
"A ne mogu,igramo se već jako dugo"
"Molim te,lepo te molim"
"Ne želim"
"Dobro onda"
Kako je samo bezobrazan.
Ljuta sam,neću se više družiti s njim.
"A nemoj da se ljutis"
"Hajde dobro,igracemo"
"Jejj!"
"Ja ćuu,skloni se!"
Hjoj,kako me boli!
"Izvini,jel si se povredila?"
"Idem da te tuzim mami"
"A nemoj,izvini"
"Mama,mamaa"
"Šta je bilo dušice"
"Igrali smo se i Andrej me je gurnuo,i pala sam"
"Sigurno nije namerno"
"Hana,izvini"
"Nisi me namerno gurnuo?"
"Naravno da ne,izvini stvarno"
"Okej,izvinjenje prihvaćeno"
"Andrej,da li ćemo se mi družiti i kada odrastemo,kao i naše mame?"
"Naravno.Prijatelji zauvek?"
"Zauvek"
Ovo je moja nova priča.
Nadam se da će vam se svideti.
