"Hana,budi se"
Čujem mamu kako me zove.
"Hana,obećala si da ćeš da prosetas Arona"
Ajoj,da.
"Stižem"
Možda će Andrej poći sa mnom.
Pozvacu ga.
*Razgovor*
"Jel hoćeš da podjes sa mnom da prosetam Arona?"
"Ne ide mi se baš"
"Ma hajde,nećemo dugo."
"Dobro onda,docicu sada"
"Okej,cao"
*Kraj razgovora*
Šta sad da obučem?
Nah,ne mogu da se sredjujem.
Obukla sam crne helanke i tamno roze majicu.
Otišla sam po Arona i zakačila mu povodac.
Gde je više Andrej?
Evo ga,konačno.
"Gde si Arone?"
Aron je počeo da skače i da maše repom,stvarno je voleo Andreja.
"Hajde idemo"
Dok smo šetali, nekoliko metara od nas,videla sam Luku.
Da,to je bio dečko koji mi se svidja.
Kako neko može da bude tako savršen?
Andrej me je udario laktom.
Ou,nisam ni primetila da buljim u njega.
Ali,spremna sam na jos jedno ignorisanje od strane njega.
"Cao"
Javio mi se,javio mi se.
Sad bih skakala od sreće da mogu.
"Cao"
Zastao je i prišao mi.
Tako je blizu,umreću.
Srce mi tako jako lupa,dok se suzdržavam da se ne nasmejem kao budala.
"Lep pas"
Ma pusti sad psa,ti si najlepši.
"Aham...hvala.."
"Pa,idem ja.Ustvari,šta misliš da izadjemo nekad?"
"Da,može,cao"
Nije mi dobro.On me je pozvao da izadjemo?Luka,savsren dečko,je pozvao mene?Moj mozak ne može da svari tu informaciju.
"Andrejj,ovo je najbolji dan"
Počela sam da skacem i da grlim Andreja.
"Šta je toliko posebno u vezi njega?"
"Ti još pitaš?On je savršen"
"Pih,nije nešto"
Koji mu je?
Mahh,nebitno,važno da me je Luka pozvao.
Pitam se kada ćemo izaći.
