Tako je dosadno...A ja sam previše lenja da ustajem iz kreveta.
Hajde pustiću neki film da pogledam...
I kao i uvek,zaspala sam na pola filma.
2h kasnije...
Bipp...bip
Luka:Hej,još uvek važi dogovor za večeras?
O ne,o ne,o ne!
Kako sam mogla da zaboravim da večeras izlazim sa Lukom?!
Nisam ni spremila šta ću obući.
Ja:Da,naravno.
Sada moram da požurim da se spremim.
Ne znam ni šta da obučem...
Posle sat vremena prevrtanja po sobi,uspela sam da se spremim.
Luka dolazi za nekoliko minuta.
Luka:Tu sam,izadji.
Kako sam samo uzbuđena,on je tu!
"Ćao"
"Da idemo da prošetamo?"
"Može"
Dok smo šetali sve vreme sam gledala u njega,nadajući se da to neće primetiti.
Šetali i smo,pa smo kasnije otišli i seli na klupicu.
XXX P.O.V
X:"Da li si joj rekao?"
"Am...ovaj...nisam"
X:"Slušaj...imaš još oko mesec dana.Sto se mene tiče,ne moraš ni da joj kažeš"
"Ne znam,ne mogu samo tako da odem"
X:"Kako hoćes"
Stvarno,stvarno mnogo mi je zao sto dela nije bilo dugo.
Cak sam i razmišljala da prestanem sa pricom.
Smatram da je prica dosadna za čitanje pa zato.
Da bi bilo zanimljivo morala bih da ubrzam radnju,a onda bi do kraja imalo samo još nekoliko dela.
Pišite da li da ubrzam priču,ili ne.
Mozete takodje da pišete i neke ideje za dalje.
