Kada sam se okrenula videla sam neku devojku i....Luku?
I pogodite sta,ljubili su se.
Luka je pogledao u mom pravcu i nastavili su da se ljube.
"Ljubavi,ko je ova?"
Ljubavi!?Zajedno su?!!
"Ne znam,nikad je pre nisam video."
Ali....kako moze?
Istrcala sam iz kupatila i izasla napolje.
Ne mogu vise ni minut da provedem ovde.
Znam da nismo bili zajedno,ali da kaze da me ne poznaje,a do pre nekoliko dana je sve bilo super.
Ugh!!
Prosetacu malo da se smirim.
Ne mogu ovakva da idem kuci,jer ce me roditelji ispitivati sta je bilo.
Telefon mi se ispraznio i nisam znala koliko je sati.
Nema veze,sigurno nije proslo mnogo.
Posle nekog vremena vec je pocelo da bude hladnije,a mrak je vec uveliko pao.
Mozda da ipak krenem kuci.
Dok sam see vracala,imala sam osecaj da me neko sve vreme prati.
Imam strah od mraka i kada god nesto susne,ili neko prodje pored mene,uvek se isprepadam.
Tako da verovatno samo umisljam.
Odjednom sam osetila neciju ruku na ramenu.
Sledila sam se,a srce mi je u tom trenutku nenormalno lupalo.
Sporo sam se okrenula i videla Andreja.
"O Boze,prepao si me.Jel si ti normalan?!"
"O stvarno?"
Rekao je kroz smeh.
"Da,nije uopste smesno!"
"Okej,okej,izvini.Cekaj,cekaj.Jel si ti to plakala?"
Samo mi je jos to pitanje falilo.
"Am...ne."
"Zasto si plakala?"
"Ali rekla sam da nisam."
"Hana,Hana,Hana.Znamo se tako dugo,znam kako dises.Vidim da si plakala."
"Oh dobro."
Ispricala sam mu sta se desilo,a po njegovoj reakciji sam mogla da vidim da je bio ljut.
"Ah,taj kreten.Znao sam da nije za tebe."
"Ne zelim vise da pricamo o tome,hajdemo kuci"
Dopratio me do kuce,pa je i on otisao.
XXX P.O.V
"Jesi li joj rekao?"
"Nisam mogao,vec je bila lose."
"Onda se posvadjajte,ili sta god,ali uradi nesto."
"Ah...hocu.
"Nemoj posle da bude kasno,ne zelis valjda da i nju uvuces u to."
"Naravno da ne zelim."
"Dobro onda,ali pozuri.Imas jos samo nedelju dana."
"Okej..."
Evo jos jednog dela.
Nadam se da vam se svidja.
Mozda ce sutra izaci jos jedan,jer sam dobila ideju za dalju radnju,ali nista ne obecavam.
Caoo😁
