My Psycho

4. Dio

Uživala sam u pogledu ispred sebe, bila sam stvarno jako zadovoljna učinjenim. Nova kosa mi je tako dobro stajala. Ljubičasta boja je još više istakla moje crne oči. Gledajući se u ogledalo široko sam se nasmijala i bila zadovoljna sa svime. Zadovoljna svojim izgledom.

Nekada crna,a sada kratka ljubičasta kosa do ramena, slatka faca sa upadljivim punašnim usnama. Lijepo izgrađeno tijelo zahvaljujući karateu.
 Ipak, tijelo će ostariti i uništiti se a moje osobine će ostati iste. Nasmijem se i pogledam u u tijelo, ko zna kakvo li će biti za par desetljeća? Okej Bella, stvarno trebaš prestati razmišljati tako.-kažem sama sebi, iako znam da je to nemoguće. Takva sam i uvijek tako mislim ali se stvarno trudim promijeniti to. 

Osjetim vibraciju u džepu i vadim mobitel. Kada pogledam automatski mi se pojavi osmijeh na licu. Daniella. 

"Najdraža osobo, da li je moguće da si me se sjetila"- govorim joj sa osmijehom

"Čekam te da dođeš po mene pa da idemo negdje. Vidimo se za pola sata, pusaa"- brzo kaže i odmah mi spusti slušalicu. 

Oh, Daniella. Nikada se nećeš promijeniti. Čak nemam vremena niti da se našminkam, pošto sam već obučena samo si  iz sobe uzmem običnu crnu torbicu preko ramena. Prije par dana sam ju koristila tako da sve što mi je potrebno imam unutra. 

...

Parkiram auto ispred zgrade u kojoj Daniella živi, uzmem torbicu sa suprotnog sjedišta te krenem van. Ulazim u zgradu i krećem prema dobro poznatom liftu u kojem srećom nije bilo nikoga, nažalost. Inače, svi imaju neke stare babe koje se nađu nekim čudom u liftu i onda pričaju  s vama. E pa to ovdje nije slučaj, većinom naiđu neki vraški zgodni momci, jesu oni zgodni ali su blentavi. Nikada se ne bih obratili djevojci, kao neke tetkice su. 

Lift se oglasi, što znači da sam stigla na 11.sprat na kojem ona živi. Uskoro stojim pred njenim vratima i čekam da mi otvori jer je zaključano, inače ulazim bez kucanja. Vjerovatno se sprema ili sluša muziku pa me ne čuje, ponovo pritisnem zvono u nadi da će uskoro otvoriti. Ajde Daniella.
Čujem zvuk otključavanja brave i nju sa napola završenom šminkom.

"Ella"- radosno vrisnem i primim ju u dug zagrljaj. Nedostajalo mi je druženje s njom. 

Odmakne se od mene i pogled joj ostane na mojoj kosi, baš me zanima njeno mišljenje. Odmakne se od vrata da uđem unutra. 

"Kopiraš me! Definitivno me kopiraš!"-radosno govori kroz smijeh. 

"Ooo da"-odgovorim joj kroz smijeh, totalno sam zaboravila da je i ona imala ljubičastu kosu, baš kao i ja sada. 

"Kako god, moram ići dovršiti šminku, a kao što vidim i ti ćeš se ovdje šminkati."- kaže i pogleda u moje lice. Baš tako! Krenem za njom u sobu i sjedam na drugu stolicu i gledam se u ogledalu. Možda bih mogla neki prirodni izgled, ne želim baš jaku šminku danas. 

Ustanem se i uzimam si sve što trebam. Ella kao i ja, ima puno šminke pa je to sve lijepo složeno u ladicama. Kojih ima jako puno,huh.

Krenem stavljati podlogu na lice a onda začujem Ellu u pozadini kako tiho psuje zbog nečeg. Zanemarim i nastavim stavljati puder sa beauty blenderom, onda stavljam korektor te sve to matiram puderom u prahu. Na red mi dođe bronzer ali nisam našla moj najdraži, dođem do nje  i ugledam ga na njenom stolu. Physicians formula, butter bronzer. Nešto najbolje što postoji na ovome svijetu. 

"Da naravno da možeš..."- rečenica joj ostane u zraku jer sam već uzela bronzer i ruke i počela ga nanositi na lice.  

"Nego, nisi mi rekla gdje idemo"

"O da! Znači....pripremi se! Idemo na koncert Harrya Stylesa!! I ono što je najbolje je da ćemo skupa sa Eddom ići u backstage. I upoznati Harrya i malo pričati s njim i aaahhh!"