Prvi dan ljeta je i jedva čekam vidjeti svoju obitelj.
Stalno putujem po svijetu jer moj posao je blog.
Zarađujem od toga da ljudima preporučujem šta je najbolje za njih.
Došla sam u poznatu kuću u Donjim Vinjanima.
Odmah sam pozdravila mamu i tatu.
Tu je bio i moj brat koji je mlađi od mene pet godina.
Sjedili smo na terasi kao i svake ljetne večeri.
"znas mislili smo sutra otici do Hvara, pogledati vikendicu" - preporucila je mama.
"da, trebamo počistiti da možemo biti tamo cijelo ljeto" - rekla sam.
Imamo vikendicu na Hvaru blizu plaže.
Nisam sada vec dugo bila tamo.
Jedne godine smo odlucili ostati cijelo ljeto u vikendici da ne moramo stalno putovati brodom.
Na Hvaru imam puno prijatelja i svako ljeto bude odlično.
Pogotovo se svi družimo po navečer a po danu smo uvijek na plaži ili u kafiću.
Jedva čekam vidjeti ponovo sve prijatelje.
Moje razmišljanje je bilo prekinuto kada je do mene došao naš kućni pas Rito.
Uzela sam povodac i odlučila ga ići malo prošetati.
Ipak me nije dugo bilo, idem vidjeti ima li društva na ulici kao nekada.
Izašla sam iz kuće i prvo sto sam primijetila su moji prvi susjedi.
Stajali su na ulici i pričali.
Ti susjedi su roditelji mog starog prijatelja ako mozemo tako ga nazvati jer je on običan idiot koji za mene više ne postoji.
Priblizila sam im se i pozdravila ih.
"Mia, dijete pa vratila si se" - rekla je gospođa Nediljka.
"zdravo, da vratila sam se, ipak je ljeto" - rekla sam i dodala malo smijeha.
"da, rekla je tvoja mama da idete sutra na Hvar, i mi bi trebali kada djeca dodu kući" - rekla je a ja sam kimnila glavom.
Roditelji su znali da smo se posvađali i pokušavali su nas pomiriti ali im nije uspjelo.
"divno, onda vidimo se" - rekla sam i nastavila šetati Rita.
Dugo nisam razmišljala o njemu.
Kako je moj najbolji prijatelj koji me izvrijeđao.
Nadam se samo da ga moje oči nece vidjeti.
I da ga vidim mogla bi mu samo pljunuti u lice.
Nakon šetnje vratila sam se kući kako bih spakirala stvari.
Spremila sam svoje omiljene badiće i ostalu odjeću i još par sitnica i zatvorila kofer.
Poslije sam pomagala mami da sve spakira kako bih mogli ujutro krenuti.
"pričala sam sa tetom Nediljkom" - rekla sam mami dok smo pakovale stvari.
"o stvarno" - upitala me.
"da, i oni dolaze na Hvar samo dok ostali dođu" - rekla sam joj i otpuhala.
"da, spominjala mi je to nesto" - rekla je.
"trebala si mi reći" - rekla sam joj i pogledala ju u oči.
"znam da onda ne bi došla" - rekla je i nabacila osmijeh.
"svejedno" - rekla sam.
"jednostavno ga ignoriraj i sve će biti okej" - rekla mi je.
"neće biti lako"
"onda oprosti ali ne zaboravi" - rekla je i pogledala me.
"nema ništa od toga, on je za mene i dalje običan idiot" - rekla sam i nasmijesila se.
Spakirale smo sve stvari i onda smo večerali.
Bili smo na terasi pa smo mogli dovoljno glasno cuti susjede kako pozdravljaju djecu.
Pogledala sam samo u pod i zamislila je.
Došao je...
"Ante je stigao" - rekao je moj mlađi brat Karlo i odmah ustao i izašao iz kuće.
Ante je uvijek igrao nogomet s Karlom i učio ga kako treba igrati.
Pogledala sam u mamu a ona je samo slegnula ramenima.
"idemo ih onda i mi pozdraviti" - rekao je tata i ustao skupa s mamom.
Ali ja sam ostala.
Nema tog novca kojeg bi uzela da se rukujem s njim...
Samo sam čula njegov poznati smijeh kada su izašli van.
Imao je zarazan smijeh ali tako divan...
Otišla sam u sobu pokušati zaspati.
°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°
Ostavite vote i komentar 💙💙
Dodajte me na instagramu mrs_rebic huheheuehe
