Ista djevojka, druga ljubav

2. part

Upoznala sam Dejana Lovrena!!!! Došla sam kod prijateljice. Nisam mu baš puno lagala. Izokrenila sam priču samo oko istine kad smo se trebale naći. Bio je plan izaći u 10 navečer, a ne u 6. Inače, prijateljica Viktorija mi ima vilu na Hvaru, pa smo kod nje ljetovale uvijek. Upoznale smo se na faksu. Nerazdvojne smo doslovno.
Čim sam ušla u kuću, Viki me zaskočila.
Viki: šta se smiješ??
Manuela: oćeš me ubit ako ti kažem?
Viki: govori
Manuela: vidi
Otvorila sam joj mobitel i pokazala sliku.
Viki: moliiiiiiiiiim??!?!?!?!?!?!?! Lovren????????
Manuela: da da da da da
Ispričala sam joj potanko što se dogodilo, uz kavu i kekse na stoliću u dnevnom boravku. Viki je skakala ko bolesna oko mene, dok sam se ja samo neprestano smijala i tresla.
Viki: upoznala si najsavršenijeg nogometaša naše reprezentacije??? Jesi ti svjesna toga???
Manuela: nisam još majkemi...
Viki: koja si ti sritnica...
Manuela: da znam da jesam...ne brini
Viki: kako bih te ubila...i ti još išla lagat da mu pobjegneš...Bože te sačuvaj...
Manuela: pa šta sam mogla...bilo mi je neugodno
Viki: jao kako si glupa...
Natezale smo se tako još neko vrijeme, pa smo se obe otišle sredit za vani. Uricala sam kosu i stavila malo šminke. Nisam tip za šminku. Obukla sam bijelu poletnu haljinicu i na noge superstar tenisice.
Viki je za razliku od mene morala se dotjerat, kao i obično. Ne ide se u klub, ako se ne nose štikle.
Ali izgledala je kao diva. Crvena kratka haljina i zlatne štikle, ispeglana kosa. Vau...krade pogled svakog momka u toj kombinaciji.
Došle smo u klub oko 11 navečer.
Sjele smo i naručile piće, ona juice votku, dok sam ja martini pila. Nisam htjela ništa žestoko.
Ona je uskoro otišla plesat, dok sam ja sjedila i tipkala na mobitel.
Xxx: moram ja, kasnim, a dođe u klub 5 sati nakon...
Digla sam pogled s mobitela. Znači, Zemljo otvori se. Nisam mogla vjerovat. Dejan????? Molim?????
Manuela: ups...uhvatio si me
Dejan: mogla si makar reći da ti je neugodno... nije bilo potrebe za laganjem hahhaha
Manuela: sorry nisam se snašla...
Dejan: ma sve 5...smijem sjesti?
Manuela: naravno naravno
Nekako mi je laknulo što me otkrio da sam lagala. Ne znam zašto, ali laknulo mi je.
Dejan: koja od ovih svih je tvoja prija?
Manuela: ona u crvenom
Dejan: lijepa cura...ali ne pari mi tip
Manuela: za vezu? *prekinula sam ga *
Dejan: da...baš izgleda ko cura za provod...
Manuela: zato što je... tvrdi da se ne želi udat prije svoje 28. godine
Dejan: zašto to?
Manuela: završit faks, napravit karijeru, izguštat se u mladosti i onda postat žena i majka, i za kraj kraljica hahhaha
Dejan: uff žene... vi i vaši planovi... nemoj mi reć da i ti čekaš još 6 godina?
Manuela: ja? ne...ma ja sam...*zastala sam i pogledala ga u oči * kako znaš da je meni još 6 do 28 godina? Nisam ti rekla da imam 22...
Dejan: izdao sam se...hahahahha *nasmijao se *
Manuela: odakle ti to? *nisam htjela bit ljuta ni napadna ali mi je osmijeh krasio lice u tom trenu *
Dejan: kad si otišla s plaže, zanimalo me... nedaleko na plaži je bila jedna starija žena, pitao sam ju nešto, i usput je spomenula neku Manuelu...i pitao sam tko kako šta..i otkrila mi je da imaš 22 godine, da studiraš u Zadru i tako dalje
Manuela: oh te babe tračare... nema što se ovdje na Hvaru ne zna...
Dejan: hahahha a što ćeš... bar je lako doć do informacija hahahah
Manuela: a istina, barem to...hahahha
Dejan: nisi mi odgovorila
Manuela: hm?
Dejan: kad se ti misliš udat?
Manuela: kad nađem pravoga... nisam opsjednuta s tim da sve mora bit u crtu savršeno kako ja isplaniram... mogu se udat sad, a mogu za 10 godina
Dejan: aha...kao ono, fleksibilna si?
Manuela: hahahah pa da... što život donese, ja prihvatim
Dejan: fair enough...
Razgovor je dalje tekao uredno i smireno. Smijali smo se cijelo vrijeme. Viki se negdje izgubila, nisam ju vidjela do kraja večeri. Inače ona to radi, pa se nisam bojala uopće.
Dejan? Čovjek je čudo... šta god je nama palo napamet, s njim se moglo o tome razgovarat. Baš je razgovor bio ugodan.
Manuela: a ček, ti si sam došao ovdje ili?
Dejan: pa da... ostavio sam djecu sluškinji u hotelu, već su je zavoljeli tako da nije bilo problema... htio sam vidjet kakav je svijet ovdje navečer...
Manuela: a kao i svugdje drugdje...ništa posebno...
Dejan: pa bome nije svugdje isto... nisu svugdje jedni te isti ljudi
Manuela: dobro to...
Dejan: to je najbitnije
Manuela: a dobro hahhaha može pitanje?
Dejan: pucaj
Manuela: kako se malena zove?
Dejan: Elena
Manuela: a sunce malo
Dejan: ma princeza moja...razmazio sam ju...
Manuela: ne sumnjam hahahha
Dejan: a vidim...ti imaš ruku za djecu?
Manuela: misliš?
Dejan: pa Josipu je malo trebalo da ti dođe...
Manuela: a eto.. ne znam
Dejan: da ja tebe plaćam da mi čuvaš djecu?
Manuela: hahhaha nemoj molim te... onakve anđele čuvala bi i besplatno
Dejan: dogovoreno
Manuela: ha??
Ostala sam malo zatečena od tog njegovog odgovora. Nisam baš bila ni svjesna što sam rekla. Ne, nisam bila pijana, stvarno sam malo popila. Jednostavno sam to prosula bez veze...a on se uhvatio za to.
Dejan: čuvat ćeš ih hahahha
Manuela: ma evo odmah ahhahah
Dejan: ja se ne zezam
Manuela: bome ni ja
Dejan: dočekat ćete oni hehehe
Manuela: Bože što tebe puca hahaha
Dejan: a ništa...opušten i miran...sretan zapravo
Manuela: vidi se
Nasmijao se na to. Bože kako je bilo ugodno s njim..Oko 2 ujutro smo se ustali od stola i izašli vani šetat. Jedna stvar koja mi je bila čudna: njega nitko živ nije pitao u klubu da se slika s njim....
Prečudno...
Mislim šta se imam čudit...ionako su svi bili pripiti tamo tako da... Putem smo pričali idalje o svakakvim glupostima, ali sam osjetila jednu stvar. Žustro je izbjegavao temu o ženi. Nisam ja nešto ni pretjerano ispitivala ali stvarno je izbjegavao.
Da budem iskrena, nisam ni htjela znat. Bilo je dobro bit u neznanju. Ulicu dalje od vile smo se pozdravili pa sam se ja zaputila ravno lijepo u krevet. Ušla sam u stan i svukla haljinu sa sebe. Otišla sam pod tuš skinuti miris cigareta i svih mogućih tih čudesa sa sebe. Razmišljala sam o ovoj večeri s njim. Stvarno jesam. Bilo je predivno. Ali... ne znam... nekakva kočnica me idalje držala. Kao da mi je osjećaj govorio 'nije to to, tražiš ti nešto više...' Vjerovali ili ne, bio je upravu taj moj osjećaj. Sutra za neko divno čudo, sreli smo se na plaži ponovo. I kroz priču ovaj put mi je otkrio da se  nije rastavio od žene, da je s njom samo zbog djece, iako ne osporava ni osjećaje od prije. Mislim, hello, skupa su od njegove šesnaeste godine...a sad mu je 29. Ne može to preko noći nestati. On se još uvijek nada da će biti to dobro, ali hmm... ne znam... cijela priča (koja je iskreno sad i nebitna) mi nije odavala takav dojam...a što je bitno?
Paaaaaaa pozvao me da idem s njim u Španjolsku kada budu igrali u gostovanju za Ligu Nacija. Jao sreće hehehe... nema sad nikakvog smisla da pričam što je bilo do tad...jer stvarno je sve bilo uobičajeno standardno...

Malo duži dio, nadam se da vam se sviđa♥🇭🇷