Ista djevojka, druga ljubav

5. part

Nije bilo ugodno veoma...
Ante: Manuela jel tako? *najednom mi se obratio *
Manuela: da * pogledala sam ga*
Ante: odakle si?
Manuela: iz Zadra rodom
Ante: a živiš?
Manuela: u Trogiru,i studiram u Zadru
Ante: zanimljiva si...to ono 'tamo gdje su moji korijeniii'?
Manuela: da da hehe
Koja napetost u zraku. Pa to je neviđeno.
Srećom, taj razgovor je prekinuo Dalić sa obavijestima. Ne znam kako bih se dalje snašla. Imao je prodoran a iskren pogled, to se moglo osjetit na kilometar. Nakon večere, skupili smo se u sobe. Ali samo na kratko. Antonija me zvala u Danijelovu sobu na druženje s njom, Subom, Vidom, Šimom i Mateom, te tim famoznim Rebićem. Igralo se prvo na briškule, pa su počele padati baze nakon šta se popilo malo 'previše' pive.
Vida: ajde Suba jednom 'nije u šoldima sveeeeeee'
Danijel: neka te tu kraj meneeeee
Matea: o Gospode Bože, već su se napili *šapnula mi je*
Manuela: ma...pusti ih...
Danijel je bio malo, Šime i Vida malo više, a Rebić nije bio uopće pijan. Bože taj čovjek se ne zna ni veseliti. Nas tri pak smo popile malo malo... nijedna nije nešto od alkohola.
Oko 2 sam se iskrala iz sobe kad su već oni svi pozaspali na podu. Željela sam pod tuš skinuti miris pive sa sebe. Ušla sam u sobu i svukla odjeću sa sebe. Ušla sam u kadu i svezala kosu u pundžu da ju ne smočim. Nisam htjela sušit kosu baš u 2 ujutro. Miris kokosa i bajama iz šampona mi je obuzeo tijelo. Lijepo se osjećat čistim. Obrisala sam se i omotala tijelo velikim ručnikom. Oprala sam zube i raspustila kosu. Kad sam došla u sobu, dočekalo me poprilično čudno iznenađenje. Ante Rebić naslonjen na moja vrata od sobe. Zaskočila sam se od straha i čvrsto stisnula ručnik uz sebe da ne padne. Osjećala sam ono muško suptilno odmjeravanje odmah.
Manuela: Rebiću budalo šta radiš tu? *vikala sam*
Ante: ništa donio sam ti mobitel, ostao ti je ispod one silne hrpe kutija keksiju *odgovorio je nezainteresirano *
Manuela: a znaš ti kucat? čisto onako informativno?
Ante: ja kucao, ti nisi čula...vrata bila otvorena, ja ušao *idalje je imao gard nezainteresiranosti*
Manuela: pristojnost na vrhu... dobro ajde daj mi mobitel pa možeš ić
Ante: eno ti ga na punjaču, tamo sam ga stavio
Manuela: a što je mobitel trebao i tebe još da ga uspavaš pa si ostao?
Ante: ne, samo sam ti došao reć da se ne zapitkuješ narednih pola večeri
Manuela: ma baš ti hvala lijepa *bila sam pomalo drska*
Ante: bezobrazna, vidi se...*promrmljao je sebi u bradu*
Manuela: šta? *zastala sam kao da nisam čula*
Ante: ništa ništa, idem
Poput sjene se izvukao iz sobe. Bože čudnog lika. Obukla sam odjeću za spavanje i uvalila se u krevet. Misao da me mogao vidjeti i golu me proganjala. Ali iz nekog razloga, nije bio full negativan feeling. Bože moj, prolupala sam...
Ante P.O.V.
Lijepa i zgodna je stajala ispred mene, samo s ručnikom oko tijela. Imala je taj bezobrazni pogled u očima ali se osjećala nekakva blagost. Pokušavao sam ostat nezainteresiran skroz, i uspjelo mi je. Uvidi li još ukrivo da ju želim iskoristiti, ode mi svaka prilika da otkrijem tko je ona zapravo. Nije moguće da je to moja mala. Moja mala je nestala ispred mojih očiju, nema šanse da je to ona i da me se ne sjeća. Ali bez ikakvog pretjerivanja, tko god da je, predivna je.
Manuela P.O.V
Za divno čudo sam brzo zaspala. Ali ujutro... ujutro onako polumrtva kad sam shvatila što se dogodilo, umalo što nisam počela skričati. Upao mi je u sobu!!! Znači zašto?!?!?! Molim?!?!?! Kako šta?
Brzo sam otresla glavu da izbacim tu misao pa sam se ustala i otišla pod tuš ponovo. Trebalo mi je. Obukla sam bijelu majicu i modru suknju do poda,a na noge sandale. Spremila sam stvari u torbicu pa sam izašla na doručak. Njih 3 su sjedile sa strane. Ima bit da im nije bilo do muške ekipe.
Manuela: što je bilo pa ste pobjegle od njih?
Helena: ma bježi budale hahaha malo mira od njih
Dominik: čuo sam te *viknuo je s drugog stola*
Helena: volim i ja tebe *uzvratila je*
Antonija: ajoj slatkice
Uzela sam kavu i kroasan za pojest. Nisam bila gladna da budem iskrena. Dok sam jela i napola slušala što su one pričale, promatrala sam u njihov stol. Dejo je sjedio kraj Rebića, s kojeg ja oči nisam mogla skinuti. Nije mi bilo jasno zašto je bio onako otresit noćas. Prečudan je taj lik.
Kasnije su dečki išli na trening a ja i cure smo napravile džir po gradu. Naravno, završile smo u West-Gatea. Eh shopping... Matea i Helena su uživale tražeći haljine, dok sam ja više gledala u mobitel i bacila oko na koju majicu kad bi ugledala da valja. Antonija me promatrala. Mogla sam osjetit to. Razmišljala sam bili joj rekla za ono noćas...Popodne kad smo došli u hotel, dečki su uglavnom svi spavali već. Jadni premoreni. Baš kad sam krenila uć u sobu, netko se zabio u mene, s obzirom da mi je soba bila točno na sjecištu hodnika. Pala sam na pod pa sam pogledala bijesno prema gore da vidim to omraženo lice koje me bacilo. E Rebiću, crni Rebiću.
Ante: oprosti *pružio mi je ruku koju sam nevoljko prihvatila*
Manuela: ma u redu je...*rekla sam monotono*
Doslovno je samo otišao. Ni 'a' ni 'b' više od njega.
Ušla sam u sobu zamišljena idalje. Bacila sam se na krevet i zaspala tako ispunjena mislima. Bože što će meni ovo....
Ante P.O.V.
Kako prić istoj curi dva puta? Kako joj ne odolit? Predivna je. Samo ne znam se više nosit sa curama. Izgubio sam žicu za to, od... pa od nje. Bojim se prić... tko zna, možda završi kao i priča s mojom malom prije 2 godine. Strah me iti pomislit. Upao sam Kaliniću u sobu bez ikakvog razmišljanja.
Ante: brate treba mi pomoć
Lovre: a brate pripa si me kako si uletia
Ante: sori
Lovre: reci šta je
Ante: želim joj se približit
Lovre: kome?
Ante: pa Manueli ali...
Lovre: ista je...
Ante: da je...
Lovre i Mateo su jedini za moju prošlu djevojku i kako je to završilo. Čuvao sam ju od očiju javnosti kao kap vode na dlanu. Ni u reprezentaciji nitko nije znao da sam bio s njom osim njih dvojice.
Lovre: sviđa ti se?
Ante: ne znam...želim otkrit tko je ona zapravo
Lovre: misliš...jel ima ikakve veze sa...?
Ante: da...
Lovre: ne smiš ju prepast sa tim...pobjeć ce djevojka
Ante: ma ako Bog da, neće nikad ni saznat za nju...
Lovre: a ne ne... nemoj je lagat... nećemo ponavljat Vampirske dnevnike
Ante: p**** materinu..ti si to gleda?
Lovre: nisam ja...Jelena je ko mlađa to pratila...
Ante: ajme Gospe moja mila...
Lovre: pa vidiš da i ti znaš šta je u seriji bilo hahaha
Ante: da znam jer mi ju je rodica prepričavala... neko sranje sa dopplegangerima..
Lovre: da... nemoj je lagat...imaš joj reć kasnije kad se upoznate
Ante: a jel imaš ikakav prijedlog za to? a da to je uključuje slučajno upadanje u njenu sobu u 2 ujutro kad ona izlazi iz tuša s ručnikom oko tijela? to sam već prošao...
Lovre: molim?!?!?!
Ante: da ne pitaj... išao sam bit pristojan pa nije prošlo skroz kako sam priželjkiva
Lovre: eto ga na... ajde smislit ću nešto do večeras
Ante: al nek bude dobro molin te
Lovre: ne brini se... pričat ću s Jelenom ako ne smeta
Ante: može, fala brate
Izašao sam iz njegove sobe i otišao u svoju. Legao sam na krevet i razmišljao... tko si ti Manuela?...
Sjetio sam se da sutra ujutro putujemo za Madrid, pa sam se ustao i spremio kufer, osim košulje i hlaća za putovanje...

Pišite komentare♥🇭🇷