Gad [Sezona 2]

1.deo

MESEC DANA KASNIJE

Ja:Polazi bre!
Tadija:Čekaj malo! Moram da mirišem.
-Pravdao se,dok je prskao parfemom po sebi.
Ja:Stići ćeš ti mene.
-Nikad nisam volela da čekam,sve mogu...ali da čekam ne mogu.
Pošla sam ka vratima,ali me je povukao za ruku. Momentalno sam se zakucala leđima o njegovo razvijeno telo. Zagrlio me je od nazad.
Tadija:Gde si pošla?
-Šapnuo mi je,potom ostavio sitan poljubac na mom vratu. Trnci su prolazili kroz moje telo,dok sam upijala snažan miris muškog parfema koji je ovladavao sobom.
Tadija:Gledaj,biću najverniji,ali ne oduzimaj mi osećaj kada prolazim,a sve one padaju samo zbog mirisa kojeg ostavljam za sobom.
Ja:Tipičan fuccboi...
-Prevrnula sam očima. Nije video to,jer sam mu i dalje bila okrenuta leđima,dok je on meni sve ovo šaputao.
Tadija:Nemoj sad tako. Zar nije dobar osećaj kada me sve gledaju i žele,a oboje znamo čiji sam?
Ja:Meni je najbitnije da JA znam da si moj i da to tako i ostane.
Tadija:Cenim to,i drago mi je zbog toga. Ali nemamo isti stav. Tako da...idemo u školu da se hvalim svojom novom devojkom.
-Okrenula sam se i pogledala. Pokušala sam da budem ozbiljna,ali nije išlo. Morala sam da se nasmejem.
Ja:Gad...
Tadija:Ne seri,polazi više. Čekam te već 15 minuta.
Ja:Samo se ti zajebavaj Popviću! Kad te ja budem dohvatila...
Tadija:Ahaaa videćemo ko će koga da dohvati večeras.

...

-Prošlo je mesec i po dana od one savršene noći kada smo se predali nama. Za ovih mesec i po dana uspela sam da se oporavim u potpunosti. Uspela sam da zadržim normalnog dečka do sada...dobro ne baš normalnog,ali bar zna da voli.
Nina se nije javljala,Uroš se nije pojavljivao hvala Bogu,kao ni Ognjen...
Danas je prvi septembar. Prvi dan u novoj školi. Nisam uspela da se ubacim u Tadijin i Markov razred,ali se bar nadam da ću upoznati nekog normalnog u ovom.
Tadija:Gde si odlutala?
-Rekao je,dok je parkirao auto.
Ja:Šta ako se ne uklopim?
Tadija:Ne brini,hoćeš.
-Zaustavio se,nakon što je našao savršeno mesto.
Tadija:A i da se desi kojim slučajem ja sam tu.
-Prislonio je usne uz moje čelo i snažno me zagrlio.
Tadija:Opusti se samo.

...

-Izašli smo iz auta i uputili se ka ulazu u školsko dvorište. Naravno,Tadija ne bi bio Tadija kada ne bi stavio ruku oko mog vrata i pribio me uz sebe.
Ja:Ubiću te!
-Procedila sam kroz zube samo da me on čuje.
Tadija:Mislim da nema potrebe za tim.
-Ponosno se smeškao,dok sam ja izdahnula,prihvatajući poraz.
Pratila sam ga,bez pitanja kuda idemo.
Ubrzo smo se pridružili nekoj ekipi koja je verovatno njegova. Jedini poznat bio je Marko.
Marko:Gle ovu klošarku! Što si je doveo ovde čoveče?
-Upitao je Tadiju koji mu se samo nasmejao.
Ja:Samo se ti zajebavaj.
-Prišla sam mu i zagrlila ga.
Marko:Moram malo.
Ja:Šta radiš?
Marko:Spavam,brate. Šta ću drugo u prvoj smeni?
Ja:Mrzim tu tvoju jutarnju nervozu.
-Pričali smo,i dalje zagrljeni.
Tadija:Mislim da je dosta za sada. Vrati mi devojku.
-Razdvojio nas je i opet vratio ruku oko mog vrata.
Tadija:Mnogo bolje.
Xx:Devojka?
-Oglasio se jedan lik od ove trojice koji su bili sa nama.
Tadija:Devojka.
Xx:Novi momenti znači.
-Tadija je izdahnuo.
Tadija:Nemanja,ne smaraj.
Nemanja:Ne seri da si se zaljubio.
Ja:A šta je tu čudno?
Nemanja:Aa evo je! Vređa se mala. Ja se izvinjavam,ali Tadija je oduvek bio poznat po dobrim pičkama,ali ne znam da li je tu bilo nešto više od strasti. Ne verujem da je sada drugačije.
Tadija:Druže...
-Sklonio je ruku sa mene i približio mu se. Uneo mu se u facu i nastavio da priča.
Tadija:Baš umeš da budeš iritantan...
-Mislim da znam kuda ovo vodi. Prekinula sam ga i povukla za ruku.
Ja:Idemo mi!

...

Ja:Jesi li ti normalan?
-Upitala sam ga dok me je lagano pribijao uz zid škole.
Tadija:Znaš da nisam.
Ja:Ja budala što pitam...
-Nasmejao mi se.
Tadija:Nemoj da slušaš onog debila.
-Sad se već uozbiljio.
Ja:Nisam ni mislila.
-Pogledala sam u sat na ruci. Već je bilo osam.
Ja:Moramo na časove.
-Pokušala sam da prođem pored njega i odem,ali me je vratio uz zid i stavio ruke pored mene,da ne bih mogla opet isto da pokušam.
Tadija:Ne moramo.
-Nikad bliži nije bio,te je spojio naše usne. U trenu kao da me je prošla briga o časovima,samo sam mu se prepustila.