Gad [Sezona 2]

6.deo

X:Zar je to toliko bilo teško da priznaš?  Izgleda da ovo nije savršeno kao što sam mislila da jeste.
-Obojica smo se okrenuli i ugledali Stašu koja razočarano gleda u mene.
Nesigurno sam ustao sa stolice. Pokušao sam da joj priđem,ali se već okrenula i potrčala. Naravno,pošao sam za njom.
Ja:Staša!
-Dovikivao sam je,ali nije imala nameru da se okrene,sve dok ja nisam to učinio,tako što sam je povukao za ruku. Zakucala se u mene i brzo pomerila nazad. Sklonila je pramen kose koji joj je padao preko lica.
Staša:Ne možemo da funkcionišemo ovako.
Ja:Kako? O čemu sada pričaš?
Staša:Šta još skrivaš od mene? Još kurvi?
-Ironično se nasmejala,što me je jako iznerviralo.

STAŠA P.O.W.

-Nisam znala ni kako se osećam. Povređeno,izigrano...šta još? Želela sam da ga udaram i da mu se derem u facu sve dok ne skapira da je pička.
Tadija:Pička sam. Nema potrebe ni za čim drugim. Kapiram sve.
Ja:Ne,ne kapiraš!
-Glas mi je pukao od bola koji se nalazio u meni. Refleksno sam počela da ga udaram u grudi,što sam i želela. Nisam prestajala da vičem na njega.
Ja:Znala sam da će se desiti ovo bar jednom! Šta drugo da očekujem od Tadije,koji je do pre 2 meseca jebao ceo grad i okolinu! A ja glupača...verujem da si se promenio. Takve kao ti niko ne može da promeni...
-Od umora sam smanjila ton glasa i ponestajalo mi je snage. Nije me odgurnuo,baš naprotiv,zagrlio me je. Najlepše na svetu,baš kao nikada do sada. Zašto je sada sve drugačije? Valjda zato što...zato što ne postojimo više.
Prestala sam da pričam i vičem. Stajala sam kao duh i gledala u jednu tačku,dok me je on grlio. Nisam se trudila da mu išta kažem,niti da ga zagrlim. Izgubila sam se u tami,ne razmišljajući ni o čemu. Kao da nisam imala snage za bilo šta.

Tadija:Nije istina. Nemaš pojma šta se dešava u meni,šta osećam. Činjenica da postojiš me menja. Sa tobom sam sve što nisam bio.
Ja:Te prazne priče pričaj nekoj drugoj. Ja ti ne verujem više.
Tadija:Zašto jebeno gledaš samo loše stvari!? Zaboravljaš deo gde sam je odjebao,uključujući i tvoju najbolju drugaricu zbog tebe. Pomirio sam se sa činjenicom da si sada deo mog života. Nemoj to da mi oduzimaš.
-Nemo sam stajala ispred njega,polako se izvlačeći iz njegovog zagrljaja.
Ja:Je l' to priča koju si i Eleni pričao? I Vanji? I Nini? I kojoj još?
Tadija:Zašto praviš od mene nešto što nisam?
Ja:Aa nisi? Izvini,nisam znala,gospodine koji vara devojku i ako je voli.
-Zaćutao je. Skapirao je šta je uradio. Naravno,pokušao je da se odbrani.
Tadija:To je bilo iz skroz drugog razloga,ne iz strasti.
Ja:Želeo si da to bude iz strasti,samo da bi se sklonio od mene.
-I nije uspeo.
Tadija:Staša,reci mi šta imaš,ako želiš otići ću i neću se više nikada vraćati u tvoj život. Ali nemoj da me praviš budalom.
Ja:KAKO DA ODEŠ IZ MOG ŽIVOTA KADA SI TI MOJ ŽIVOT!?
-Sad sam već počela i da plačem.
Ja:TI SI JEBENI GAD,KOJI JEDINO ŠTO UME JESTE DA SE ZAVUČE POD KOŽU I DA ŠETA SVE DOK NE DOĐE DO SRCA I POTOM GA POLOMI NA SITNE DELOVE!
Tadija:A ŠTA JA ONDA DA KAŽEM!? SVE ŠTO ME JE U ŽIVOTU ČINILO SREĆNIM SI BILA TI! JA SAM JEBENO SIROČE KOJEM JE JEDINA NADA U ŽIVOTU BILA JEDNA MALA, SMOTANA DEVOJČICA.
-Prišao mi je i uhvatio me za obraze. Spojio je naša čela,dok smo oboje plakali. Prvi put u životu sam videla kako plače.
Tadija:Možeš da me udaraš,govoriš mi da sam gad i pička,možeš i da pobegneš sada,ali doći ćeš opet. Bar da se svađamo. Ako ne ti,doći ću ja. Neću sve ovo pustiti niz vodu. I veruj mi. Nemaš pojma šta osećam prema tebi. Nećeš nikada ni saznati,jer neću ni ja. Ali znaj...znaj da je nešto lepo i da NIKO i NIKADA neće osećati to što osećam ja.
-Sklopila sam oči i pustila suze da idu. Izmakla sam mu se i bez reči se okrenula i otrčala.

TADIJA P.O.W.

-Posmatrao sam je,dok je brzim koracima odlazila od mene. Suze su lile niz moje obraze,od bola i od besa. Šutirao sam i udarao u sve što sam mogao.
Šta mi je ovo trebalo? Sve što sam imao mi je upravo nestalo.
Vrlo brzo mi je ponestalo snage. Nisam mogao ništa od tuge koja je tekla mojim venama.
Seo sam na pod i naslonio se uz zid. Prisećao sam se prve noći kada sam se upoznali. Baš na ovom mestu,samo ona i ja. Pričali smo kao da se znamo ceo život. Onda je zaspala na mom ramenu,u mojoj jakni,koja je posle mirisala na nju. Već mi nedostaje.
Razmišljao sam i prisećao se svega,dok su suze i dalje tekle. Na šta me sve neće naterati ova devojka.
Iz kuće je izašao Marko,koji je u čudu prišao i samo seo pored mene. Ništa nije pitao. Ćutao je i gledao u jednu tačko.
Marko:Pomirićete se,znam ja to. Ova priča ne može da ima ovakav kraj.
-Iznenadio me je ovom neočekivanom rečenicom. Potapšao me je po ramenu.
Marko:Ne cmizdri,idemo da se opijamo.
-Koji kurac je sa ovim likom? Zašto me je već oraspoložio?
Ustao sam za njim,potom smo otišli do njega.