Gad [Sezona 2]

3.deo

-Vratili smo se kući. Nekako smo se rešili neprijatne situacije.
Miloš:Evo nam ih mladenci.
Ja:Miloše,ne seri.
Miloš:Gde ste sve bili?
Staša:Restoran,pa hotel.
Miloš:Opaa! Hotelčić!
-Staša se udarila po čelu,a ja sam iskulirao.
Staša:Kud sam mu i rekla.
-Mahnula je rukom. Izula je štiklu po štiklu,ostavivši samu sebe bosu.
Staša:Idem u sobu.
Ja:Čekaj me. Idem i ja.
-Pošao sam za njom.
Miloš:Zvao me je Marko. Ima nekih problema,zovi ga posle.
Ja:Okej.
-Dobacio sam mu usput.
Kada smo se približili sobi,nisam joj dozvolio da uđe.
Pribio sam je uz zid.
Ja:Nedostaješ mi.
-Prošaputao sam joj na uvo,a ona se nasmejala. To joj uvek kažem nakon svađe jer je uvek tenzija između toga.
Staša:Skloni se,idem da se istuširam.
-Pokušala je da skloni moje ruke i da prođe,ali joj nisam to dozvolio.
Ja:Ne žuri bre.
-Opet sam joj se približio,tako da je 100% osetila moj dah na svojim usnama,kao što sam i ja njen.
Ja:Nisi me poljubila od jutros. Bez toga te neću pustiti da ideš.
Staša:Aa daj Tadija. Stvarno sam umorna. Pusti me.
-Ovog puta je uspela da se probije i prođe. Jebote! Kakvu sam ispalu sada popio.
Još uvek je ljuta...
Pustiću je malo. Neka odmori. Znam da joj nije svejedno. Ali nadam se da će shvatiti da me menja i da to više nikad neću biti ja. Ili se bar nadam...
Gledao sam je dok nije ušla u sobu,pa sam i ja ušao u svoju.

...

-Pošao sam do wc-a da se istuširam,ali je već bilo zauzeto. Mislim da je to bila Staša. Proverio sam za svaki slučaj da li je u sobi i ispostavilo se da nije. Tako da ovo je bila ona 100%. Polako sam se ušunjao,jer je zaboravila da se zaključa. Nije me primetila. Trljala se sunđerom,meni okrenuta leđima,po telu,dok su kapljice vode padale niz njena gole leđa.
Skinuo sam bokserice i ušao u tuš kabinu. Spustio sam ruku na njen lakat,ali se otrgla i okrenula.
Staša:Šta radiš ovde?
Ja:Nismo se dugo zajedno tuširali.
Staša:Ne moramo ni sada.
-Isključila je vodu,ali sam je ja opet uključio.
Ja:Nemoj da me izbegavaš.
-Pribio sam je uz staklo i priblžio joj se.
Ja:I nemoj da me se plašiš.
-Šapnuo sam joj na uvo,a ona se naježila.
Staša:Ne plašim te se.
Ja:Onda mi daj drugi razlog zbog kog bežiš od mene otkako smo se vratili.
-Ćutala je. Nije imala odgovor. Sada sam se već uozbiljio.
Ja:Gledaj,da sam hteo da te povredim uradio bih to ono veče kada si došla.
-I dalje je ćutala,ali su joj oči govorile. Zbunjena je.
Staša:Ne znam šta da mislim.
Ja:Počni od toga šta osećaš. Biću u sobi.
-Uzeo sam peškir i zavio ga oko donjeg dela tela. Pošao sam ka vratima,ali me je iznenada povukla za ruku.
Okrenuo sam se i upitno je pogledao.
Ja:Šta je sad?
-U mom trenutnom stavu osećao se bes. Ne znam šta se dešava sada u meni,ali boli.
Staša:Volim te.
-Podigao sam obrve u ovom iznenadnom trenutku i nasmejao se. Kako užasno deluje na mene...
Ja:I ja tebe.
-Okrenuo sam se i izašao. Nije me zaustavila niti pošla za mnom.

...

-Ležao sam na krevetu i pušio cigaru,dok je dim izlazio kroz otvorena vrata terase. Razmišljao sam o Staši. Ovo joj je sigurno promenilo mišljenje o meni. A znao sam to. Znao i opet...opet sam morao da joj ispričam. Debilčina...
Xx:Jel smem da uđem!?
-Viknuo je dobro poznati glas sa druge strane vrata,nakon što je ta osoba pokucala.
Bila je to Staša. Staša koja uvek upadne bez pitanja u svakom trenutku. Ako je sve ovo sada promeni ubiću se,majke mi.
Ja:Naravno.
-Rekao sam smoreno,a ona je ušla.
Staša:Moramo da pričamo.
Ja:Znam.
-Izdahnula je i sela pored mene.
Staša:Ne znam odakle da počnem...
Ja:Odakle hoćeš. Slušam te svejedno.
-Ćutala je par trenutaka i nakon toga počela sa pričom.
Staša:Previše sam ispala odvratna. Izvini pre svega. Ali...
Ja:Ali šta?
Staša:Nije kao da sam samo ja kriva. Ja nju razumem i ne mogu da je krivim. I ja sam žensko,još kao šlag na torti to je moglo i meni da se desi.
Ja:Razumem i ja to. I nije ti se desilo. Zašto preuveličavaš?
-Pogledala me je samo,što mi je dalo znak da preterujem,i nastavila.
Staša:Praviću se kao da me ništa od toga ne zanima,tačnije i biće tako jer znam da to više nisi ti. Samo...budi malo blaži prema njoj. Misli bar na mene,šta da se meni dešava nešto tako?
Ja:Riba me nervira. Kako da budem blaži?
-Izdahnuo sam.
Ja:Slušaj me.
-Uhvatio sam je za obraze i približio joj se.
Ja:Meni nijedna druga ne prija ni kao drugarica,sem tebe. Čuješ li? Sem tebe! Sve su iste.
Staša:Kuliraj je onda.
-Sklopio sam oči da bih se smirio,potom izustio.
Ja:Potrudiću se.
-Podigla je prekrivač i legla pored mene.
Staša:Šta te onda privlači kod mene? Nisam ništa posebno. Ima dosta zgodnijih devojaka od mene. Dosta lepših...
-Prekinuo sam je.
Ja:Nemoj mi tu spiku. Ti jesi posebna. To nek ti bude jasno! Mogu da nabrojim 100 razloga zašto si drugačija od svake druge. Veruj mi. Retko je naći nekog kao što si ti. Dok Elenu i Nikolinu nađeš na svakom ćošku. Razumeš li?
-Klimnula je glavom uz mali blagi osmeh. Privila se uz moje telo,te sam je jako zagrlio.