Love or Crime

4. ,,Angel"

Nadam se da će vam se svideti nastavak jer se meni jako sviđa kako sam napisala ovaj nastavak s obzirom da je sve bilo spontano i odjednom... super sam. Iskreno nisam znala da mogu ovako nešto da napišem s toga pišite mi da li vam se sviđa nastavak, a ako vam se nešto ne sviđa šta je to, da li bi nešto trebala da promenim.... pišite mi u komenatre ono što vi želite i ono što mislite... Pustite pesmu za lepši doživlaj ⤴⤴⤴ uživajte...

LONDON. KUĆA ONE DIRECTION.

Pisac P.O.V

Vetar je protresao grane stvarajući šum koji je bio potpuno drugačiji od zvuka koji je stvarao letnji povetarac. Ovaj zvuk vetra je bio mnogo teži, nimalo razigran i pomalo strog.

Ljudi su se užurbano kretali po ulici žureći da stignu do stana kako ih ne bi uhvatila kiša. Neki su se vraćali sa posla, a neki tek išli, deca su išla u školu, a tu su i ona koja su se vraćala... Svi su žurili, svi su na jedan pogled izgledali tako isto, a opet toliko je različitosti u njima da je ne moguće shvatiti. Nisu svi ljudi isti.

Začuo se tanak zvuk, poput kapanja vode iz nedovoljno snažno zatvorene slavine što je nateralo ljude da još više da ubraju svoje korake. Zvuk se ponovio. Pa još jednom. I još jednom. Ljudi su sada, već trčali po ulicama. Ovo se i onako moglo očekivati ipak je u pitanju London gde skoro svakog dana pada kiša.

Glasan zvuk poput hiljadu bubnjeva je proparao zrak. Zatim se začuo šum koji je zaglušio sve oko njega. Bio je to zaglušujući, a opet tako smirujući zvuk. Zvuk nalik zvečki kojom se uspavljuje dete.

Iz tamnih oblaka napokon pojuriše kapi. Kapljice su ogromnom brzinom udarale o tlo raspršivši se u još hiljade manjih kapi koje su pokrivale zemlju.

Ova kiša i grmljavina su danas posebno krasile dan. Jer, na ovaj dan Bog je poslao đavolu anđela da ga izvede na pravi put. Odlučio je da je dosta skrivanja i da je vreme da se slagalica spoji. Poslao je anđela da spasi đavola. Ali, da li se đavo može spasiti? Postoji li duša u đavolu? Ili je istina da je đavo jedno obično bezdušno biće koje nema dušu, ne brine o ničemu i uvek povređuje ljude? Saznajmo.

Da li znate onaj osećaj kada mislite da ste zaboravli svoju mračnu prošlost i kada mislite da je vaš život napokon savršen i kompletan? A, onda jednog dana vam prošlost od koje ste se krili pokuca na vrata s namerom da vam naplati za sve što ste učinili. Da vas natera da se pokajete za svoje grehe.

Ali, ništa više nije bilo isto kao pre. Oni koji su najviše grešili su sada najslabiji. A, ona što je povređena vratila se jača nego ikad sa anđelom uz sebe. Anđela koji joj je đavo dao protiv svoje volje.

U jednom trenutku, osećate euforiju. Osećate ukus pobede. Osećate kao da možete sve, kao da možete čak i da letite. Osećate da ste uradili sve, osećate da ste u svemu uspeli. Sloboda. Osećate slobodu. Daleko ste od svih gadosti i surovosti, od svih laži i praznine. Osećate mir. I napokom, osećate sreću. U drugom trenutku euforija vam padne na glavu, osetite poraz, nemoć. Osetite bol, gorčinu, još dublju prazninu i tamu. Osetite nemir. Osetite tugu. Osetite kako vam se ceo svet raspada na leđima.

,,Jel mi to imamo goste?" Začuo se njegov snažan glas.

Harry Styles glavom i bradom upravo je silazio niz stepenice i taman kada je trebao da vidi goste oglasila se poruka na telefonu. Bio je to menadžer Simon, zvao je momke da dođu u studio kako bi pripremili pesme koje će pevati na turneji.

Ostavio je svoj telefon u džep nakon što je odgovorio Simonu da će doći, a kada je podigao svoj pogled video je ispred sebe malu šestogodišnju plavokosu devojčicu koja je opčinjeno i sa strahopoštovanjem gledala u njega.

Spojio je svoj pogled sa devojčicinim i video je dubinu u tim svetlozelenim očima. Video je kopiju sebe. Bilo je neverovatno koliko je devojčica ličila na Harrya. Ista plava kovrdžava kosa, iste svetlo zelene oči, isti osmeh, isti pogled.

Nakon što je nekoliko minuta nepomično gledao u devojčicu bacio je pogled na prelepu plavokosu devojku koja je šokirano i bledo gledala u njega kao da vidi duha. U njenim očima je bio strah.

Bomba je bila bačena u njegov život i raznela ga na milion komadića. Jedna plavokosa devojka pocetila ga je na njegovu prošlost. Njegovu najmračniju prošlost koju se jako trudio da zaboravi što je skoro i uspeo, ali jedan događaj iz svoje prošlosti nikako nije mogao zaboraviti. Nije mogao da zaboravi zločin koji je naneo jednoj prelepoj i nevinoj plavuši jedne kobne noći. Nije mogao da zaboravi da je jednoj nevinoj i čistoj osobi uništio život.

Znao je. Prošlost se vraća. Vraća se da mu se osveti i naplati sve grehe i gadosti koje je učinio. A, on nije mogao ništa da učini. Njegova tama je bila mnogo jača od svetlosti.

Vratio je pogled na devojčicu i postavio sebi pitanje na koje je duboko u sebi znao odgovor, ali nije sebi mogao da prizna. Čija je ova devojčica? Ko je ona i ko su njeni rodtelji? Sve što je mogao je da se moli u sebi da on nema nikakve veze sa ovom devojčicom i da je plavokosa devojka koja ga je još uvek gledala sa strahom samo osoba koja podseća na nevinu plavokosu kojoj je uništio život pre šest godina.

Otac i ćerka stajali su jedno ispred drugo i gledali se u oči ni ne znajući koliko su snažno povezani. Kolika je jaka veza između njih. Oboje su osećali nešto što su prvi put osetili dosada. Osetili su osećaj ispunjenosti i popunjenost praznine.

Jednim svojim toplim pogledom uspeo je da delimično, ali ne sasvim popuni devojčicinu prazninu koju je osećala zbog nedostatka oca.

Harry je napokon dobio smisao da se bori za nešto. U tom trenutku zaboravio je na Dajanu i njihovu bebu koja bi trebala doći na ovaj svet za četiri meseca.

Sve što je želeo bilo je ispred njega. I tada je znao. Ako se ispostavi da je ova plavokosa devojčica njegova ćerka i da je njegova krv, boriće se za nju. Neće dozvoliti da bude isključena iz njegovog života. Neće je odbaciti.

Boriće se za nju koliko god teško bilo i koliko god se krvi prolilo. Ali, da li je on to stvarno mislio? Ili će je jednog dana odbaciti?

MIŠLJENJE???

👍

i

💬 ⤵

Ly all❤😘