Love or Crime

1. ,,Meet our story"

BOSTON

Pustite pesmu za lepši doživljaj, a ako vam se pesma završi, a vi još niste završili sa čitanjem nastavka, pustite opet

Seira P.O.V.

Dragi digitalni dnevniče

utipkala sam u laptop dok je jedna suza skliznula niz mog obraza.

Sve se preokrenulo. Sve u šta sam verovala je postalo jebena laž. Prošlo je šest godina otkako sam poslednji put nešto zapisala, a veruj mi svašta se izdešavalo. Izgubila sam sve. Porodicu. Sestru. Prijatelje. Lucija je jedina koja je ostala sa mnom. Ostali... svi su me odbacili.

Roditelji su me se odrekli. Prijatelji me ne poznaju. Sestra se razočarala u mene. I sve to zbog njega. Gada koji me je uništio. Ali, opet ne mogu da žalim zbog toga jer mi je on dao anđela.

On. Silovao me je kao kurvu te noći kada sam se vraćala iz kluba i uzeo mi ono najvrednije. Nevinost. Htela sam da moj prvi put bude sa osobom koju volim. A, ne da me neki stranac kome ni ime ne znam siluje na najgori mogući način. Jedino što sam zapamtila je tetovaža u obliku ruže na njegovoj levoj ruci.

Ubio je u meni srce što kuca. Dušu koja se borila. Razuman mozak i uništio telo.

Uništio me je skroz, ali mi je zato podario nešto najlepše na svetu. Moju ćerku. Darsi.

Saznanje da sam trudna je razbesnelo moje roditelje. Dobila sam batine i otrovne reči koje su me još dodatno ubile. Ja sam za njih bila kurva koja je osramotila porodicu Woods. Kao da sam ja htela da me neki stranac kome ni ime ne znam siluje.

I tada sam shavtila da sam ih izgubila. Izgubila sam svoju porodicu i sestru. Više nema povratka. Nisam imala gde da se vratim ni da odem. Nisam imala nikog. Nisam imala kome da kažem za svoju bol, ujedno i sreću jer imam malog anđela u sebi koji je neplanirano i igrom slučaja došao na ovaj svet.

Tog dana kada sam saznala da sam trudna i da u sebi imam mali, ali opet ljudski život nisam mogla da je ubijem. Nisam mogla da ubijem malog anđela jer je bio i moja krv. Moj anđeo.

I zato nju ću voleti. Mog malog anđela koji je bio svetlost u mojoj tami i spasio me najgoreg.

Nedelju dana kasnije moji roditelji su saznali da sam trudna i to se završilo jako loše. Tukli su me, rekli najuvredljivije reči i izbacili na ulicu.

FLASHBACK

Ulazim u kuću gde me dočekuju moji roditelji sa divim porodičnim ručkom . Prizor mi izmami osmeh na lice te zagrim mamu, a potom i tatu. Oboje mi čestitaju rođendan, a zatim i daju poklon, bila je to prekrasna zlatna ogrlica sa mojim imenom. Ovo je bilo nešto kao tradicija u našoj porodici, mama je imala istu takvu, dok je tata imao istetovirana naša imena na ruci.

,,Ljubavi sedi do Dajane da vas slikamo." rekla je moja mama sa osmehom na licu. Nasmejem se pa pogledam u nju koja se mrštila. Ima pravo, ne osuđujem je. Sednem do nje pa se nasmejem.

,,Zagrlite se. Pa niste stranci za Boga miloga." progovori i moj tata sa osmehom. Pokušam pružiti ruku i da je zagrlim, ali Dajana mi je odgurne i ustane sa stolice.

,,Možda i jesmo stranci." kaže i otrči stepenicama do sobe.

Meni se odjedanput zacrni pred očima pa otrčim u WC kako bih povratila što nakon par trenutaka i uradim. Ništa novo. Trudnoća napreduje. Umijem se pa potom uz pomoć mame napustim WC.