Napokon nastavak. Pustite pesmu ⤴
Leonid Malik P.O.V (Zeynov sin)
,,Leonid ja sam u svojoj sobi, ako ti nešto bude zatrebalo, okej?"
,,Okej tata. Biću tu."
Tata je otišao u sobu. Nikog nema kod kuće. Zašto svi moraju nešto da rade. Ufff.
Nakon nekoliko minuta razmišljanja šta bih mogao da radim sam odlučio sam da i ja odem u sobu. Sigurno će mi biti zanimljivije nego ovde.
Baš kada sam se popeo na jedan stepenik nečiji glas me je prekinuo.
,,Gde ideš?"
Okrenuo sam se, a iza mene je bila plavokosa devojčica sa prelepim zelenim očima.
,,Izvini?" Upitao sam je zbunjeno.
,,Posmatram te dvadeset minuta iz kuhinje i svo vreme si se vrpoljio, išao si gore dole, a onda si jedno deset minuta gledao u jednu tačku. Htela sam da te pitam jesi dobro."
Gledao sam u te prelepe oči i nisam mogao da verujem da se neko ko ga čak i ne poznajem brinuo za mene. Dobro ne računam mamu i tatu.
,,Da dobro sam. Hvala. Ovaj... nikog nema kod kuće, svi nešto rade, a mislio sam da idem u grad, ali nemam s kim."
Posmatrao sam njene svetlo zelene oči i izgubio sam se u njima.
,,Zovem se Leonid." U tom trenutku sam se malo i postideo jer sam joj rekao svoje ime. Ali, ono što me je još više iznenadilo je to da je i ona meni rekla svoje ime. Koje je bilo prelepo i tako zagonetno i misteriozno.
,,Imaš baš lepo ime Leonid. Moje ime je Darsi." Mogao sam videti stidljivost i na njenom licu. Ali, još više su me šokirale njene reči.
,,Znaš... mogla bih ja da idem sa tobom u grad. Tek sam juče došla i još uvek ne poznajem dobro ovaj grad taman mi možeš pokazati neka mesta."
U tom trenutku kroz glavu mi je proletelo kada mi je tata rekao da će njegova sestra doći sa njenom prijateljicom koja ima ćerku i da će živeti neko vreme kod nas. Verovatno je Darsi ta devojčica.
,,Naravno. Možemo odmah da krenemo." Rekao sam sa velikim uzbuđenjem i uhvatio je za njenu malu ruku i zajedno izašli smo iz kuće i krenuli da pešačimo ka centru grada.
Seira Woods P.O.V
,,Seira smiri se pozliće ti."
,,Kako da se smirim Lucija? Darsy nema nigde. ŠTA AKO JOJ SE NEŠTO DOGODILO? ŠTA AKO JU JE NEKO OTEO? ŠTA AKO SU JE UDARILA KOLA DOK JE PRELAZILA ULICU? ONA JE JOŠ UVEK DETE!"
Duboko sam udahnula, a onda teško ispustila dah. Znam da nije ona ništa kriva. Nije trebalo da vičem na nju, ali ne mogu biti smirena. Previše sam uplašena i zabrinuta da bih bilo šta rekla. Ali, ne mogu prestanem da mislim o jednoj stvari. Šta ako ju je monstrum od njenog oca pronašao i odveo? Ne mogu prestati misliti o toj stvari. Još uvek nisam saznala ništa o njemu, a to me najviše i plaši.
,,U redu. Smirite se svi. Možda je Darsi sa Leonidom. Njega nema takođe. A, i uostalom policija ih svuda traži. Biće sve u redu."
Samo sam klimnula glavom jer nisam imala snage da progovorim bilo šta. Ni Zeynu nije bilo lako. Leonida,njegovog sina nema takođe. Videlo mu se na licu da je uplašen za svog sina, ali je skrivao svoje emocije. Harry očigledno nije mislio isto kao ja.
,,Zayn ne možeš reći da će sve biti u redu. Leonid ima osam godina, a Darsy šest. Leonid je rođen ovde, živi ovde i zna donekle ovaj grad pa se može i snaći, ali Darsy nikad nije bila u ovaj grad, ne poznaje ga. Možda Darsy i nije sa Leonidom. Jesi li možda razmišljao na taj način?"
YOU ARE READING
Love or Crime
FanfictionJače od BOLA Opasnije od KRIMINALA Veće od ZADOVOLJSTVA Snažnije od LJUBAVI Moćnije od OPASNOSTI Bolnije od SMRTI Strastvenije od UŽITKA Snažnije od NEPRIJATELJSTVA Strašnije od BESA VATRENIJE OD STRASTI LJUBAV ILI ZLOČIN? LOVE OR CRIME - Uži...