....Jagoš......
„ Bato, sada se javio Kinez. Pokvario im se auto u Grčkoj. Da li bi mogao da odeš da ih došlepaš?" Jovani nikada nisam odbio ništa, pa neću ni ovaj put.
„Zar oni nisu juče otišli na more?"
„Jesu, samo što su stigli, auto stao. Nisu raspoloženi da odmor provedu kod mehaničara, vratiće se avionom, pa ti kad možeš skokni po njihov auto."
„Odlično, eto mi razloga da malo i ja odmorim i da se bućnem koji put. Taman da spojim lepo i korisno! Javi im da ću ga došlepati, ali i da ću malo ostati dole."
„Dogovoreno, srce si!" okači mi se oko vrata i ja je zavrtim kao kada smo bili deca.
Mnogo mi je pomogla od kako sam ostao bez Ljiljane. Njena bolest, a kasnije i smrt nas je sve pogodila. Naravno da je meni bilo najgore. Jeben je ovaj život! Tek što smo prebrodili to što ne možemo da imamo dece, nju napadne rak i pojede je brzinom svetlosti! Nisam imao vremena ni da se oprostim sa njom, da joj kažem koliko je volim, koliko je radosti donela u moj život.
I danas, posle pet godina ja stojim u mestu. Ubijam sebe radom. Zakačim ovu prikoličetinu za džip i put pod točkove. Vozim kao manijak, valjda nesvesno želim da se zakucam u nešto i pridružim joj se tamo negde, gde god da je. Znam da niko nije umro dok mu nije došlo vreme koje je zapisano tamo negde, pa tako i ja.Bog me je kaznio za nešto. Možda ispaštam nečije grehe, a možda je ovo put koji moram da prođem.
Bilo kako bilo, ja na silu ne mogu da umrem. Još mi kroz glavu odzvanjaju njene reči: „Nemoj da prestaneš da živiš, nastavi bez mene". Tražila je da joj na sahrani svira Milan, Jovanin muž, jednu pesmu dok je spuštaju u raku. E, to je pocepalo naša srca. Milan je prestao da se bavi muzikom posle njene sahrane.
I danas ako slučajno krene na radiju, zaustavim auto, upalim sva četri i plačem kao malo dete.
Ako umrem pre tebe
nemoj ledja da okreneš svetu ni Bogu
jer stvari uvek se slože
kad odlaze oni bez kojih se može.
Ti samo na gledaj na to
k'o da tegla sa medom je pala na pod
k'o da to mali je bol
i kraj tebe ću ostati ja
jer koga ljubav podigne
zauvek hoda.
Daj mi ruku, daj mi reč
da ceš sa drugom srećan biti
za mnom ne plači, na kraju znaj
nebo i cesta uvek se spoje
a moje ime vetru daj
jer apsolutna ljubav to je .
Ako odem pre tebe
pusti sudbinu dalje za tebe da bira
ona neka te vodi
život je samo igračka koja ti svira
Ti samo na gledaj na to
k'o da tegla sa medom je pala na pod
k'o da to mali je bol
i kraj tebe ću ostati ja
jer koga ljubav podigne
zauvek hoda.
Daj mi ruku, daj mi reč
da ceš sa drugom srećan biti
za mnom ne plači, na kraju znaj
nebo i cesta uvek se spoje
a moje ime vetru daj
jer apsolutna ljubav to je .
Ako si ikad sumnjao u mene
i moje sumnje sad se kaju
opraštam ti
ko je kakav uvijek vidi se na kraju.
Rukavom, kao poslednji gejak, obrišem suze i počnem da pakujem španere u bunker jer pre nego što krenem moram da prevezem nekoliko automobile sa carine. Kalkulišem, ako mu dam po gasu, moćiću da napravim sve tri ture koje sam pogodio za sada. Sednem u džip i opet vozim kao manijak. Sva sreća pa je naša mila policija sklona tome da često pije kafu, pa i ako "malo" prekoračim brzinu, lako se dogovorimo.
Tvrdoglava mazga kao ja, uspe da završi sva posla. Pored tri ture, dubinski operem auto svešteniku i pred zoru legnem da malo odmorim. Probudim se , spakujem stvari za more, pojedem nešto i krenem. Prosto ne znam da li bih znao da vozim auto bez prikolice!
Na putu pomognem jednom kamiondžiji da zameni gumu. Mlad momak, priča završio žurnalistiku, nema posla pa vozi kamion za neke sitne pare. Setim se svojih školskih dana. To je bio pakao. Iako mi je majka učiteljica, školu nikada voleo nisam. Uvek sam bio crna ovca. Tako sam posle četvrte godine, prvog septembra, uzeo od dede dve crne ovce i isterao ih na put da pasu, samo da bih zajebavao decu što moraju da idu u školu.
Prolazim kroz naplatnu rampu na auto putu, sporije nego inače. Iako koristim elektronsku naplatu putarine, gužva je velika. Mnogo ljudi putuje u ovo doba ka Turskoj, Bugarskoj i Grčkoj. Pičim tako sve do Velike Plane. Tamo uvek pravim pauzu zbog Meka. Jebeš mi sve, uvek sam u iskušenju da uzmem onaj obrok za decu samo zbog igračke. Kada smo bili deca uvek sam se radovao početku škole, ne zbog škole već što su nas matorci vodili u Beograd u kupovinu, a posle u Mek.
Kada se najedem kao čovek, nastavim dalje. Usporim pred Ćuprijom jer me je uvek oduševljavala ona njihova fabrika u kojoj se vide nepregledni redovi velikih balvana. Toliko puta sam uzduž i popreko prošao Srbiju, da tačno znam svaku zgradu, šumu, livadu. O putevima da ne pričam. Obično izbegavam auto put zbog putarina, ali sada sam na njemu sa namerom. Pošto ljudima znaju da se kvare kola uz put, a ja nigde ne žurim možda naletim na nekoga pa put nastavim besplatno i u društvu.
Kilometre guta moj Sorento. Već sam na Nais-u. Gužva je. Taman prođem naplatnu, zaustavi me policija. Šta sad oni hoće, vodio sam računa da mi prosečna brzina ne pređe dozvoljenu!
" Dobar dan gospodine!" obraća mi se pandur. Jedino ovo volim u kontaktu sa njima. Jedino mi se oni obraćaju sa Gospodine.
"Dobar dan!" vadim papire od džipa i prikolice.
"Nema potrebe, nismo vas zaustavili zbog toga. Ovde imamo jednu gospođu kojoj se pokvario automobil. Odbija šlep od AMS Srbije, traži isključivo privatnika, pa ako ste slobodni da je odšlepate. Stoji ovde od jutros."
"Naravno, krenuo sam u Grčku po auto, ali ne žurim." Bingo, eto love na brzaka.
" Stanite ovde sa strane, sada ćemo je pozvati". Preparkiram se i čekam.
Prvo što mi uđe u vidno polje retrovizora su duge noge i visoke štikle. Maršira kao vojnik. Nije ni čudo i ja bih da mi se auto pokvari, a ne dozvoljavam da me čerupaju državne šlep službe! Drugo što vidim je devojčica koja sa repićima skakuće za njom. Setim se klinaca moje sestre pa se nasmejem. Oni bi im demolirali stanicu da čekaju satima u mestu.
Izađem iz džipa, lenjo obilazim oko prikolice.
"Teto vidi koliki je!" devojčica prstićem pokazuje prema meni ili prema džipu s prikolicom. Sa svojih metar devedeset sedam i sto tri kilograma nisam baš ni mali. Devojka se okreće, da ne poveruješ!
"Olga?!"
"Jagoše?!"
*******
Za sve vas koji ste tražili Jagoša!
Nastavci neće ići često, ko ne može da čeka neka ne počinje dok ne bude gotova .
Uživajte!
YOU ARE READING
Jagoš (3.deo serijala)
Short StoryOd kada sam ostao bez nje, radio sam sve da joj se pridružim. Bol je stesala moje srce koje više nema oblik. Živim na točkovima i izazivam sudbinu. Sve dok se ne pojave one....
