Jagoš (3.deo serijala)

SEDMO POGLAVLJE

...Jagoš...

O ljudi moji, šta je ovo. Od kako sam došao na Ostrvo, gde god se pojavim glavna sam atrakcija. Kao da igra mečka! Svestan sam ja svog izgleda, ali brate mili, da sestra svojoj sestri pravi tolike smicalice!

Pakujem se jer nemam nameru da ni jedan sekund više provedem pod istim krovom sa ovom beštiom!

- Jagoše! - Olga uleće u moju sobu. -Šta to radiš? - Panika joj se ogleda u očima.

- Pakujem se, zar nije očigledno?!

- Vidim da se pakuješ, ćorava nisam, ali zašto? Nemoj, nije vredna toga. - Priđem joj i rukom podignem njenu bradu. Plave oči se cakle od suza koje samo što nisu potekle.

- Ona nije, ali ti jesi. Ako ostanem ovde nisam baš siguran koliko dugo ću moći da se kontrolišem. Imam gadnu narav kada su zli ljudi u pitanju. Plašim se da joj ne kažem svašta. Posle samo može da bude gore. - Pošto sam joj već bradu držao rukom lako je bilo sageti se i poljubiti je.

Poljubac je vodio ka dodirima, dodiri ka skidanju odeće i tako sve dok nas jutro nije zateklo budne i znojave. Pred samu zoru smo zaspali isprepletanih udova, tamo gde i pripadamo - jedno uz drugo!

Čujem kako joj creva krče. To me je i probudilo. Shvatam, onako bunovan, da smo juče samo doručkovali. Ručak smo preskočili jer smo išli kod Prokopisa, a večeru zamenili seksom.

Pojma nemam koliko je sati. Cenim da je oko podne. Čudi me samo da nas Tanja nije budila. Ne verujem da je preko noći promenila mišljenje ili da je postala bolji čovek.

- Spavalice, umrećeš od gladi u snu, budi se. - Nežno joj prstima prelazim po obrazu. Od kako sam je upoznao imam potrebu da budem nežan.

- Nek' crknem! - navuče jastuk na glavu, mumla nerazumno ispod, pa rešim da je ostavim da spava, a ja kao svaki sposoban muškarac idem da ulovim nešto za jelo!

Izađem, pošto sam se istuširao, pravac kuhinja. Kuvarica mi spakuje doručak na plato, doda dve velike kafe. Spretno to sve prenesem do sobe. Pošto spava mirnim snom, uzmem kafu i izađem na terasu.

Pošto popijem kafu vidim njen auto i rešim da promenim deo. Tek što sam sve vratio u normalnu pogledam u sat. Tačno dva. Što je spavala, spavala. Krenem ka sobi i osetim vibraciju u džepu. Osmehnem se, probudila se pa me traži. Izvadim telefon i osmeh mi splasne: Dača Avako. Brzo se javim.

- Dačo, brate, šta ima?

- Sutra u deset je tehnički, ja sad krećem u Vrnjačku Banju.- Udarim se po čelu, ja sam za reli zaboravio!

- Ok. Koliko goriva da sipam? - Trkači koriste samo jednu vrstu goriva i moraju da je sipaju na protokolom određenim pumpama.

- Standardno. Gde si ti, sad sam bio kod tebe, nigde nikoga.

- Na putu sam, vidimo se na tehničkom. - Prekinem vezu, hladan znoj me oblije.

Ako krenem trajektom u tri, na obali sam pre četiri. Na granici sam u šest, u Srbiji oko osam, devet. Zavisi od gužve. Dobro je, imam vremena, mada ću spavati tek u Vrnjačkoj Banji, posle tehnickog.

Pozovem Rođu.
- Rođo, ideš li sa mnom u Banju na reli?

- Kad krenećemo? - Volim ga zato što je uvek spreman za akciju.

- Sutra u šest. Rezerviši nam smeštaj za tri dana.

- Jesi li ti nešto alkoholno potegao? Pa znaš da imam apartman u Banju. Gde si ti?

- Na Tasosu. - Bez ustručavanja mu kažem.

- Ludače jedan, kad misliš da kreneš? Hoćeš da uzmem prikolicu od Sime i da natovarim Daču?