Jagoš (3.deo serijala)

DESETO POGLAVLJE

...Olga...

Strah da ću izgubiti Jagoša rezultirao je padom imuniteta i potpunim kolapsom. To mi je bilo za nauk. Ja tako nisam reagovala ni kada mi je verenik poginuo! Kada sam došla sebi odlučila sam da ću se boriti do posljednjeg daha za njega.

U bolnici sam rešila da razgovaram prvo sa Igorem, kada bolje razmislim, mislim da se između nas i nije ništa desilo.

Povratak iz bolnice je bio čudan, Tea je lupala a Tanja i Jagoš su to okrenuli na šalu. Tanja je morala da ode sa tetkom pokojnog muža na aerodrom. Niko nije smeo da pita ništa vezano za tetkin život u Švajcarskoj. Izgleda da je bila upletena u mutne radnje.

Teu smo zabavljali na razne načine. Ostalo je još malo vremena da se družimo jer uskoro moram za Srbiju jer će školska godina početi za mesec dana.

Vrisak iz prizemlja nas trgne.

- Ostanite u sobu, ja idem da vidim šta se dešava. - Jagoš je skočio sa stolice i trčeći izleteo iz sobe.

Tea je sa zanimanjem posmatrala situaciju i pre nego što je nastavila sa igrom tiho je izgovorila:

-Tako Vasa često viče, majka je stalno grdi.

Malo me umiri njeno objašnjenje, mada ovakav krik se ne ispušta kada se razbije tanjir! Nestrpljivo čekam da se Jagoš vrati. Minuti su kao sati. Moje nestrpljenje raste.

- Teto, čitaj mi prasiće. -Tea me vrati iz misli.

Mnogo voli bajku "Tri praseta" i traži je kada je uplašena ili uznemirena nečim. To dodatno pojača moj strah. Jagoša još nema....

- Bezobrazni vuk, e baš volim što su ga prasići sredili.... -zevnu i okrete se na stranu i zaspa.

Tiho izađem iz sobe i krenem ka prizemlju. Zateknem Jagoša koji sedi za stolom sa rukama u kosi. Kolena mi klecnu i strah obavije moje telo. Stopala su mi se smanjila i nikako da dođem do njega. Čuje moje korake pa se okrene i pruži mi ruku. Priđem mu, a on me povuče da mu sednem u krila. Svoju facu zavuče u moju kosu i tiho počne da govori.

- Desila se tragedija, Tanja je stradala. Uviđaj je u toku, niko ne daje više informacija. Žao mi je. - Ljubi mi teme dok ja gutam cigle i pokušavam da shvatim da nije košmar, već sam upravo saznala da sam izgubila sestru.

- Moraš da budeš jaka, Tea sada ima samo nas. Ja sam tu, sve ću učiniti da ti bude lakše. - Čujem, ne reagujem. U momentu, bez kucanja, uleće Igor.

- Recite mi da nije istina. Recite mi da je još jedan glupi trač. - Kroz plač govori, šeta kao zver u kavezu. A ja, moja psiha je blokirala osećaje i kao zombi sedim u Jagoševom krilu.

- Nažalost, istina je. - Jagoš tihim glasom kaže.

Igor se baca na pod i guši se u očaju. Tek sada shvatam da su on i Tanja bili u nekoj vrsti veze. Nismo bile bliske pa to nisam ni primetila.

Njegov bol ispunjava prostoriju. Očaj mu se ocrtava na licu a telo mu se nekontrolisano trese. Jagoš me polako podiže i prilazi mu.

- Brate, svi smo mi u istoj situaciji. Nas dvoje znamo kakav bol osećaš, mi smo preživeli takav gubitak. Sedi ovde da vidimo šta moramo da uradimo. Sada je najvažnija Tea.

Jagoš je ubedljiv, vidi se na njemu da mu je teško, ali njegova racionalna strana je jača.

Objasni da neko od njih dvojice mora ići sa mnom u policiju i bolnicu, a drugi ostati sa Teom. Složimo sa da je bolje da Jagoš ostane sa Teom jer joj neće preneti nervozu. Tako se Igor i ja uputimo na mučno putovanje koje ništa dobro doneti neće.

Prvo smo se našli u policiji. Ja sam bila ubeđena da je Tanja stradala u saobraćajnoj nesreći, međutim ono što čujem me izmesti iz orbite.

- Gospođice, Vaša sestra je naletela na pravu, klasičnu sačekušu. Naime, profesionalni ubic, strani državljanin, je ispalio tri hitca. Sva tri su nepogrešivo završila u srcu Vaše sestre, koja je preminula na licu mesta.

- Ali zašto, ona nije imala nikakvih neprijatelja? Živela je mirno i tiho, vodeći računa o svom poslu i porodici. - Plaćeni ubica! Kao u filmu, u šta li se ona uplela?

- Brzom reakciom naše službe počinilac je uhapšen. Međutim, došlo je do greške, koju sada niko ne može da ispravi. Meta je bila starija gospođa, ali napadač nije mogao da zna da će neko drugi  voziti njen automobil. - Prostorija se okrene oko mene. Ni kriva ni dužna!

Kada mogu da preuzmem telo? - Šta mi vredi da mi do sutra objašnjava kako i zašto, nje više nema i to niko ne može da ispravi.

- Obdukcija je završena, morate prvo da je identifikujete i pogrebna služba može da radi svoj posao. Još jednom, žao nam je zbog vašeg gubitka! - Inspektor se pozdravi sa mnom, a onda Igor, koji je do tada sve ćutke posmatrao, puče kao bomba.

- Žao Vam je, sigurno da jeste, Vi ste sposobni samo da prebrojite mrtve, a živi nek se sami štite. - Besno se inspektoru unosi u facu. Sva sreća što je neki normalan inače bi ga spakovao u ćuzu da malo ohladi glavu.

Dohvatim Igora i povučem ka izlazu.

- Izvinite, malo smo izgubljeni, pretrpeli smo veliki gubitak....- Govorim dok guram Igora napolje.

On ostaje da stoji i gleda za nama. Čim izađemo, izgrdim Igora, iako znam da je to jače od njega. Onda se zaputimo ka mrtvačnici.

Skupljam zadnje atome snage da održim sebe u svesnom stanju kada mi otkriju Tanjin leš. Znala sam da ću se nagledati najmilijih kako napuštaju ovaj svet, ali da pored živih baba i deda gledam u mrtvu sestru, to ni u najružnijem snu nisam mogla da sanjam.

Izgleda kao usnula, pređem joj rukom preko lica i onda me stvarnost udari po sred čela. Santa leda je toplija od nje. Pukne mi brana i potok suza krene niz moje lice.

- Seko moja mila, doneću ja tebi odelo da ti ne bude hladno. Sunce moje milo. Ne brini, čuvaću naše blago, izrasće ona u divnu damu. - Stojim iznad njenog leša i pričam sve što mi padne na pamet. Žalim što smo se zadnjih godina udaljile i što je život tako surov i nepredvidiv.

Nečije ruke me povuku od nje i izvedu napolje. Koračam, a ne vidim, dišem ali ne udišem, od suza koje se slivaju niz lice put mi je maglovit.

Sve ovo sam nekako prezivela. Kako da pozovem roditelje i da im saopštim da im je dete mrtvo? Kako da stanem pred dete i da mu kažem da mu je majka mrtva? Kako? Postoji li način da se niko ne povredi? Ne postoji! Ne mogu i neću da ja budem ptica zloslutnica koja nosi ružan glas! Osudite me, recite da sam kukavica, ali jednostavno ne mogu!

*******
Poglavlje posvećeno mom kumu Belom, koji greškom nije već 19 godina sa nama.