Ljubavni San ✔🔚

|12 poglavlje|

Neću lagati: Život se promenuo na bolje. Od kad je ona tu, postajem bolji, pokazujem svoju dobru stranu za koju sam verovao da više ne postoji.
Nije da sam daleko otišao od nadrkanog "seronje", al' sada bar imam razlog za osmeh. Ne mogu da menjam svoj karakter, ja sam ono što sam bio pre.

Ona spava glavom naslonjena na moju butinu, a ja poput idiota razmišljam o seksu. Istina je da ne mogu jebati neku drugu- povrediće je to. Nije kao da će ona znati ili slično, ali nešto me koči još da je prevarim. Kad pomislim da bi ona mene prevarila nešto me izjeda iznutra - dakle nema prevara. Nema drugih žena!
Ona je ta prava! Zaslužuje sreću, zaslužuje ljubav. Nikako ne zaslužuje da bude druga, prevarena i tužna.
I nema jebene šanse da je više rastužim!

Volim je. Barem mislim da to osećam. Ona je sve što želim. Ovo ne smem da zajebem, al' pošto sam kreten možda nešto i sjebem ne svesno.

Traži da je češkam- to radim.
Traži " sokić" donosim joj sok.
Želi šetnju i zaista idemo da se šetamo- što znači da nismo mogli autom. Onda bi da jede, pa idemo u market. I ona sve nešto zahteva i ja to ispunjujem. Ne protiv se, radim sve što želi jer je to čini srećnom. Uživa u poklonjenu pažnje koju trenutno dobija. Čini se da me maksimalno iskorištava, uživa u tome- što joj sve popuštam.

Zevne i govori "spava mi se" što je poziv da dođem da je uspavam. To mi se jedino od svega sviđa- suzbijana uz me, naslonjena guzom.. Njena vrelina tela, njen miris koji me opija. Mazim je kako pre zaspala- i nemam nameru da se odvojim od nje. Od večeras spava u mom krevetu, ne želim ni jednu noć da provedem bez nje.

Osetim vreli dah i tiho šaputenje u usnama- bunca u toka sna. Okrenuta je licem prema meni, naslonjena čelom na moje, jedna ruka joj je na mom obrazu, dok su joj čudno prebačene preko mojih i zapletane - defitivno se moram naviknuti na ovakva buđenja.

“ Dobro jutro ” sitno se osmehne i odvoji čelo sa mog.

“ I tebi ”. Spustim ruku na njen stomak, ponavljam svoj ritual "pričanje sinu" koje ona ne čuje, jer ni ona priča ispred mene, tiho šapućem.

“ Zašto ne mogu da znam šta mu govoriš?” pomalo nadrdano upita.

“ Zato što je to između muškarca!”

“ Taj muškarac te ne čuje!” povučem njenu gornju pidžamu gore.

“ Šta radiš?” spuštam glavu na njen stomačić i rešim sina pozdraviti poljupcima ako me već "ne čuje".

“ Šta bih radio? Želim da poljubim stomak- smem li to?” ona izusti kako je to previše intimno, bledo gledam u nju - poljubac u stomak je intimno a kada smo kresali nije?

“ Ja sam ti napravio to dete! Koja kurac intimnost!” spustim usne na stomak, ljubeći sve redom do ruba gaćica. Ostavljam nežne, sočne poljubce. Ona umrsi prste u moju kosu, teško disajući.

Imamo taj neki kez na licu.
Smešimo se kao smo na dobili neku dozu lekova- jer defitivno buđenje, maženje sa njom je meni doza.

Obgrli me rukom oko vrata i spusti usne kod mog uha tiho mi šapuće “ On te čuje, ali ja ne”. Očeše mi uho usnama, dobijam poriv da nasranem na njene usne koje toliko slino želim. Smirim se. Jer ne mogu samo sve da zajebem. Možda ona to ne želi! Ne želi me, bar ne na taj način.

To mi je valjda u prirodi. Da jednu grešku ponavljam, iznova, iznova i iznova. Iznova zbog sreće koju sam osetio na tren. Ona ponavlja samo jednu grešku- iznova verovajući da ću postati neko drugi.

Prolazimo kroz dugi hodnik ginekološkog odjela držeći se za ruku. Prigrlim je i ona se smeši.
Strpljivo čekamo svoj red, ali da se ja pitam ne bi ništa čekali već bi odavno završili kontrolu. Jebeš ti to, pola njih idu preko reda - glupe vezice imam ih i ja, doduše ne koristim ih jer Leoni odgavara da čeka. Ona se čak i ne bunu, strpljivo sedi na stolici i čeka.
Smeši se zbog ko zna čega.
Njen osmeh prestaje dok posmatra mladu devojku kako sama prolazi ginegološkim odjelom i sedne ne daleko od nas. Posmatra je tužno a ja posmatrajući Leonu vidim da se pronašla u njoj, momentalno je prigrlim i mazim stomačić.