Ljubavni San ✔🔚

|13 poglavlje|

Leona  Connor

Malo je bilo reći srećna, bila sam savršeno presrećna! Nisam mogla sakriti sjaj i sreću koji su me obuzimali dok smo hodali hodnikom ginegološkog odjela. Dobila sam ono što sam želela, da ovde ne dolazim sama, da budem srećna.

Dok smo gledali našeg sina počastio me nje poljbcima, da smo se doktorica i ja smejale. Beba je u najboljem redu, nema promene. Jedino se na mom stomaku javljaju strije, što se može rešiti raznim kremama.

Deonovo društvo je bilo zanimljivo. Posebno Garick koji je stalno pričao, muška verzija mene. Jedino se Denis izdvajao, delovao je hladno i pomalo daleko od ostalih- kao da ostale gleda sa visine. I nije bio Denis kojeg sam ja poznavala, previše je bio hladan prema meni, nimalo prijatan kao zadnjeg puta. Carlo i Blue- jednostavno reći manijaci. Uglavnom svi su bili dobri na neki svoj način. Alina je bila previše tiha, pomalo stidljiva, što je velika suprotnost od mene ali čini se kao dobra devojka. Carlo i ona su dokaz da se suprotnosti privlače. Ona je tako mirna, povučena i tiha, on je ludak.

Pred izlazom nas je sačekala hrpa novinara, nabijajući nam svoje kamere pred nos postavljajući nam svakakva pitanja. Zabila sam glavu na rame, sakrivajući lice od novinara i kamera. Bila sam uznemirena, uplašena i postiđena. Znala sam da će do ovog doći kad tad ali nisam očekivala ovakva pitanja. Jer ja nisam oduzela ničijeg dečka. On nije varao nju sa mnom, mene je varao sa njom.
Nisam spremna da moje slike ispune časopice i glavne naslovnice. I već vidim ogavne naslove: Deon Kane i trudna nepoznata devojka. Da li je Sarah upoznata sa ovim?
Ne krivim nju, nije nimalo kriva. Prevarena je i ona na neki način, izgubila ga je, izgubila ga je zbog mene. Shvatam da on još nije skinuo njen prsten, ponosno nosi taj prsten pokazajući da je njen, a ja se nadam da će biti moj.

“ Još uvek nosiš taj prsten?” uhvatim mu ruku posmatrajući prsten na njegovoj ruci koji ponosno viče "Zauzet sam". Pustim mu ruku i gledam u njega, on se smeje. Jebeno se smeje. “ Šta je smešno?” viknem.

“ Diši, šećeru ” spusti ruku u moju i umrsi nam prste “ Nije verenički prsten, ne bih nosio prsten zbog neke tamo” okrenem glavu prema njemu. Udišem, u nozdrove unosim njegov miris.
“ Jedino koja će istinski nositi moj prsten si ti! ” nasmejao se osmehom, uhom do uha. Ponovo padam na to, podižem glavu ka njegovom licu, izgubljeno ga gledajući. Dva plava bisera u kojima se odavno gubim, taj sjaj koji i sama imam. Mogla sam osetiti vreli dah na licu. Refleksno sam oblizala usnice i donju blago zagriznula. Više od ičega sam želela da me poljubi. Samo je spustio usne na moje. Brz, strasan poljubac. Grickao mi je usnicu i blago povukao, ciknula sam. Strasnije sam ga privlačila i mazila po vratu. Zagrabio me u svoja krila, nogama sam ga obgrila oko struka. Naglo sam ga stisnula za glavu i povela u razarajući poljubac. Želela sam ga, sada više nije bilo važno ni da li me voli, samo sam ga želela.
Deon spušta usne na moj vrat i ostavlja vlažne tragove. Blago me grickao za vrat i cuclao. 

Čupam ga za kosu i kroz ime šapućem ime “ Deon”. Jezik istražuje unutrašnji deo, igra savršeni ples sa mojim.  Njegove šake su harale po mom telu, nisam ni ja zaostajala, čak više uzvraćala sam mu podjenako.

Zaustavio je "naše" dodire, ali me nije puštao iz zagrljaja. Duboko sam disala, shvatajući da me je u pravo odbio.

“ Zašto me ne želiš?” gurala sam ga rukama od sebe, ponovo sam ispala glupa, bez razmišljanja bih mu se predala a on me čak i ne želi.

“ Želim te!” ostavlja kratki dodir po mom licu “ Želim te, ali ne ovako ” pokušala sam pomeriti, što mi on nije dozvolio.

“ Zašto si me onda odbio?” mirno čekam da mi objasni.