Ljubavni San ✔🔚

|17 poglavlje|

Leona Connor

  

Malene rukice.

Maleni nosić.

Malene nogice.

Duša moja, ljubila je svim srcem to maleno biće.

Gledam kako sisa u mojim rukama, držim malenu glavicu i drugom rukom ga držim. Plašim se da bi mogao da mi ispadne, ali taj osećaj hraniti svoje dete- nema lepšeg osećaja.

Gledam njegove crte lica, koje se sada već i menjaju i sve više liči na Deona. Ima plave okice, istu kosicu. Drži svoju rukicu na moju. Divim se njegovoj spoljašnoj lepoti i svim silama ću se truditi da ima i unutrašnju lepotu.

Svakog dana, nešto novo naučim od njega. Svakog dana zaspi u mojim rukama. Svaki dan, polako raste i sve više ga volim. Ne znam da li više volim njegov osmeh- koji je redak jer je moj sin namrgođen već sad. Obožava kupanje, pa ja obožavam njegov " crvkut" dok to traje. Radosno uvek provodi vreme, sa svim igračkama koje nađe.

Bojala sam! Na početku! Posle sam jednostavno prihvatila i opustila se, uradila sam ono što je najbolje za njega- dobra sam majka.

Nisam od onih žena koje ne vole kad im dete plače, normalno da će plakati- znala sam to. Nije mi smetalo ni njegovo buđenje u toku noći, jer tih prvih meseca baš se budio. Al' imam sreću što on može spavati bilo kad i bilo gde- samo ako spustiš na krevet i legneš pored njega..

Nasloni glavicu na moje rame, ili jednostavno legne preko mene, obavezno rukom uhvati uho i mazi- da tako voli da spava. 

Flašicu uvek ima u ustima- soka pije više nego ja. Kad mu se nešto sviđa pokaže palcem a što ne želi drma glavom levo- desno što mu znači "ne".
Ume da se dere kao magarac kad nije po njegovom, vrišti čini mi se toliko glasno da jednostavno moraš da mu daš. I kad dobije šta mu treba samo te zagrli i poljubi. Voli da mu se čitaju priče pred spavanje. Jednostavno to je dete od igre. Povremeno hoće telefon ili da gleda crtani ali jako retko- radije bi naprio neki cirkus nego mirno gledao crtani. I neće da sedi- stalno puzi ili bi da se nosi u rukama.

Za to u rukama je Deon krv, njemu je lakše samo da ga uhvati i odnese, neće on da se zajebava sa kolicima. Kako bi on rekao: Ovako je brže, svakako ću ga voziti u autu. Ionako samo voli da se vozi u autima, ima puno igračka i gde god da vidi viče " Brm, brm".

Voli sve igračke- nije dete koje se veže samo za jedno pa nonstop samo to, ima puno igračka i maksimalno svaku uhvati pod ruku. Igra se sve dok na pokvari i gotovo sve i pokvari.

Deon je divan otac, nisam očekivala to od njega, zaista provodi vreme sa njim. Jasno mu pokazuje osećaje, iako ga je prvih par dana bilo strah. I mene je.

“ Nećemo tu glupu igru aviona” govori Deon misliće na ono " leti leti avion" na šta Ben treba da otvori usta ali naš sin neće da jede bilo šta. “ Jebem mu, jedi. Moramo da jedemo ono što mama napravi ” Ben ga namrgođeno posmatra, pa se ja pravim da ne vidim kad mu Deon da slatko i Ben se široko nasmeje. Defitivno ima to na Deona da mora po njegovom, na bilo koji način.

“ Šta ti je, šećeru?” obgrlim ga rukama oko vrata, naslonim glavu na njegova prsa udisajući njegov parfem.

“ Nedostajao si mi” tiho prošaputam i ugnjezdim se u njegov zagrljaj. Sedim u krili, grli me i mazi me po kosi.

“ Nedostaješ i ti mom- tuguje od juče za tobom ” cokne jezikom.
Prošaputam jedno “Idiote”, dok se on samo blesavo smeši. Odvaliči mi pažnju od onog što sam stvarno htela da mu kažem.