Leona Connor
Dugo mi je trebalo da odlučim da se povučem: pobegnem i nestanem od svih problema. Da izbegnem objašnjenja i pridike- jednostavno sam se izvukla, ne razmišljajući da ću time povrediti sebe i bebu.
Osećaj poniženosti obuzimao me je dok smo uhvaćeni u ovom besramnom činu. Osećala sam čudnu ukočenost i strah. Odmakla sam se u drugu stranu, na Bastiaanovim licu jasno se videla zbunjenost.
“ Ja.. Mislim.. ” pokušavala sam obljasniti šta se događa- reči su mi same zastajale u grlu, nisam mogla progovoriti.
“ Žao mi je. ” tiho sam rekla i pognula glavu. Ne mogu obljasniti sramotu koju sam osetila, a tako nešto mi je i trebalo da bih došla pameti.
Bastiaan je upao i video poljubac, ništa više od toga, po njegovom licu shvatila sam da mu je bila jasno sve. Činio se čak i razočaran, kako i ne bi, svi znaju za dete, znaju koliko sam povređena i koliko mi je teško. A ja sam uradila sve suprotno, popustila sam i predala se Deonu u kupatilu- u njihovoj kući, pred tolikim ljudima. I ko zna ko je sve mogao naići, uopšte nisam razmišljala.
Sama sam kriva- ljuta sam, ponižena i obrukana. I mogu kriviti samo sebe. Da nisam htela i dopustila, ništa od ovog se ne bi desilo.
“ Daj, ne seri!” odbrusio je. “ Šta tebe briga? Jel' tvoj problem? Dete je moje, isto tako i ona.. Mogu da radim šta hoću!!”
“ Začepi!! Imaš li pojima šta radiš?! U kući svojih roditelja si, poštuj ih bar malo! Verenica ti je samo dve prostorije odavde, dok se ti ovde krešeš sa devojkom. I da ne pominjem da je trudna, da to tebe dete ne zanima. Znaš li šta će se deseti kad roditelji saznaju? ”
“ Nije do mene, ne mogu da odolim.” nasmejao se i privukao me bliže sebi. “ Pogledaj samo kakav šećer. ”
Više nisam bila u stanju da pratim šta se dešava, samo znam da su se raspravljali- Bastiaan je vikao na njega nazivajući da besramnikom a Deon je njegove reči sveo na šalu. Osećala sam se slabo, kao da sam gubila tlo pod nogama.
“ Šta si, kog đavola, uradio?” to je zadnje što sam čula, osećala sam se kao da se gubim i nestajem, i padam udobno u nečijim rukama..
Plačem, nasloljena na Bastiaanovo rame, dok mi on rukom prolazi kroz kosu govoreći mi da je on ovde i da će sve biti u redu. U njegovom zagrljaju gušim se u suzama, borim se za zrak. Uporno mi ponavlja da će sve biti u redu, da nije moja sramota i da ja nisam kriva za jučerašnje događaje. I ponovo se vraćam u taj kopni dan- kad su sve saznali, sećam se da se ne osvestila i kad sam otvorila oči bila sam u krevetu- oni svi pored mene. Došli mi je da nestanem od sramote- nisu mi ništa rekli ali na njihovim licima se sve videlo. Inna me nije htela ni saslušati, iskreno nisam bila u stanju da je objasnim a ni da se branim. Samo sam htela nestati zauvek.
“ Ne brini, niko te krivi. ” objasnio mi je da reči koje izrekao nije mislio na mene- da zna da ja nisam kriva. “ Inna nije ljuta, samo je u šoku. Ali veruj da će ponovo biti dobra sa tobom- samo prvo je saznala da si trudna, pa na takav način je saznala da je to dete njenog brata. Oseća se izigranom i prevarenom. ”
“ Htela sam da joj kažem, stvarno jesam- samo nisam znala kako i tražila sam sebi malo vremena. I mene boli jer je na takav način saznala, zapravo nisam htela reći vama- Deon mi je napao zbog toga.” toliko potisnutih emocija izlazi van. Plačem, želim da ovom vodom- suzama izađe iz mene- da ga zaboravim. “ Zaljubljena sam u njega, ne znam ni sama kako i zašto. A njega nimalo nije briga, važno mu je samo zabava, seks- sve ono što nema veze za detetom. ”
“ Znam Leona. Samo se strpi- moraš i njega razumeti. Proveli ste jednu noć samo, ne videte se tri meseca i sazna da si trudna. Nije to lako, ne kažem poneo se kao đubre. Razgovaraću sa njim i pokušati da mu obljasnim kako stoje stvari. ”
