The Remix of You+Me

6.deo

Svi smo posedali na travu u parku.
Rjoko je zaključila da treba malo bolje da se upoznamo. Svako je postavljao jedno pitanje a ostali su odgovarali. Dečko koji mi je pomogao oko plesa je počeo.
"Koje ste godište?"Nasmejao se. Dok su svi pričali...
"Kako se zoveš,nisi mi rekao?"
"Jihyun."slatko se nasmejao.
" '95" rekli su Tae i Jimin poslednji bacajući pet jedan drugom. Ostala sam ja. Jihyun i Megumi su me gledali.
"A ti Aleks?"
"2000. "stavila sam prst na čelo,nema sumnje da sam najmladja.
"Ooo~"Dobacivali su...
Jimin me je gledao blago iznenadjeno,izgleda da nije očekivao 5 godina razlike..."
"Sad imamo koga da mučimo hahahah"Svi su počeli da se smeju.
Setila sam se kuće, osnovne, i prijatelja za koje sam mislila da su pravi. Pamtim dane kada smo se šalili ali jednoga dana to je postalo ozbiljno. Dan kada sam zavolela sve što sam sada, odbacila sam svoju prošlost.
"Aleks jesi okej?"Jiminovo dozivanje i J-hopeovo mahanje ispred mog vidnog polja su me vratili iz te grzone prošlosti.
"Ah...Da jesam,samo sam se setila nečega."
"Okej"Nastavili su da pričaju ali ja sam se još prisećala...
"Šta ako me i oni  lažu, ja sam dosta drugačija od njih.A ljudi su uglavnom takvi da gledaju samo lošu stranu..."pomislila sam.
"Moram da idem..."
"Gde ideš ne kvari sad!"
"Žao mi je,vidimo se!"
___
Prelazila sam preko dela ulice na kojem je bila pruga. Čula sam sirenu. Zatvorila sam oči, bilo je kasno da bilo šta pokušam.
___
"Gde sam ja?"
Razgledala sam veliku sobu, zapazila sam moju odeću na stolici lepo složenu. Ja sam bila u velikoj majici pokrivena i ušuškana u krevet.
Čula sam vrata od sobe.
" Hej.Bolje si?"
"Jimin?Kako,gde sam ja?"
"U mojoj sobi."
Šta ja radim ovde u njegovoj majici....
"Nemoj tako da me gledaš osudjivački...Jesam ti ja obukao tu majicu ali veruj mi da nisam gledao ispod nje.Vratio sam te sa šina tik pre nailaska voza.Bila si onesvešćena,nisam znao gde ti je kuća jedino što sam mog-"
Prekinula sam ga.
"Hvala ti."izvio je blagi osmeh.
"Zašto si to uradila?"
Ćutala sam.Koja je poenta pričati mu moju prošlost.
"Izvini ako te je ono na klupi uznemirilo....Nisam znao da je razlika tolika..."Gledao je kroz prozor sobe.Podigla sam se u sedeći položaj.
"Ne,ne Jimin nisi ti kriv,nikako...To su moji privatni problemi. Ništa bitno."
"Ništa bitno, probala si da se ubiješ,svesna si toga? Kada sam te video sve sam zvezde prebrojao nikada nisam brže potrčao,skratila si mi pola života."rekao je nervozno.
"Kako si me video, pratio si me?"naglo se okrenuo ka meni.
"Krenuo sam da ti dam flašicu,ne tripuj!"Zabacio se na stolicu i prekrstio ruke.Neko vreme smo ćutali...
"Iskreno..."pogledali smo se.
"Meni razlika izmedju naših godina nije ništa strašno."
Zenice su mu se raširile.
"Ipak izmedju nas nema ništa....Zar ne?"
Blago je spustio glavu.
"Nema ništa,kažeš?"
"Ništa...."okrenula sam glavu.Kada sam je vratila Jimin je već sedeo do mene.Srce je počelo da mi lupa.Ovaj osećaj dva puta u danu mi zaista škodi...
Zazvonio mi je telefon kada je Jimin hteo da kaže nešto.
"Halo?....Rjoko?...Jimin je sa mnom...A ne nismo nap-ovaj paa ja sam kod njega duga priča...Okej onda se.."
Jimin mi je pokazao da mu dam telefon.
"Rjoko,Jimin je...Nemojte da brinete ja ću je vratiti kući,sutra se vidite...Ništa."
Dao mi je telefon.Izlazio je iz sobe.
"Obuci se i idemo,ispričaćeš mi posle probleme..."
"Jim-"
Namignuo je i izašao.
***