The Remix of You+Me

26.deo

Probudila sam se u Jiminovom naručju prekrivena ćebetom.Na meni je bio samo brus i donji veš.Jimin je bio bez majice,već budan.
"Jutro."rekao je pospanim i promuklim glasom.
"Jutro."odgovotila sam i zagrlila ga.
"I?"gledala sam ga"Kako ti je bilo?"
"Prelepo."nasmejao se pobednički.
"Drago mi je zbog toga."pomerio mi je kosu u stranu"Idi se obuci i idemo na doručak,i Jihyun će sada."klimnula sam glavom i krenula ali mi bol koji sam osećala nije dao dalje od kreveta.
"Boli?"klimnula sam glavom sedeći na ivici kreveta dok je on ležao sa rukama ispod glave"Taj bol nek ti bude podsetnik da si samo moja."odskočio je i za tren se našao kod vrata"Idem da nadjem neki lek za bolove i da postavim doručak,sidji kako znaš i umeš."
"Neće ni da mi pomogne."krenula sam da ustanem ali sam se sagela odmah.Jimin se vratio korak nazat i video to.Krenula sam opet da ustanem kada me je on poneo.Spustio me je do kauča na dnevnoj sobi i doneo lekove.Tada su stigli i Jihyun i Jungkook.
"Sedajte vas dvojica..."
...
Nakon nekog vremena smo se svo četvoro spakovali i krenuli nazad.Ovoga puta sam ja sedela sa Jihyunom pozadi.
Pogledala sam u telefon i videla poruku.
"Ne znam da li imaš sačuvan broj,ja sam tvoj psiholog.Upoznali su me sa tim da si otišla ali i da su ti se tegobe vratile.Molim te pripazi."
"Hej ko je to?"
"Šššš..."rekla sam mu da ćuti kako Jimin ne bi čuo.Verovatno je to i sam shvatio jer su oči krenule da mi suze.
"Do kada moram da budem kući?"
Jihyun mi je pružio ruku i počela sam da je stežem čekajući odgovor.
"Naručio sam ti kartu za sutra,ja želim hitno da vidim šta nije uredu sa tvojim srcem."
"Sa srcem?"opet sam mu pokazala da ćuti.Već smo stigli u Seoul.
"Jimin,zaustavi kola."naglo je zakočio.
"Zašto..."
"Pa ovde živi Megumi,moram hitno do nje.Kofer ostavi kod tebe."
"Kako ti kažeš..."
Istrčala sam i krenula ka njenoj kući.
"Aleks,čekaj!"
"Jihyun,Jungkook,zašto ste ostavili Jimina samog."
"Zato što ja znam da ideš sutra."
"Šta?"Jungkook je bio izbezumljen.
Uzdahnula sam "Zovite sve kod parka,moram da vam kažem nešto..."Jungkook je krenuo da ih zove,poklopila sam Jihyunov telefon"bez Jimina molim te..."klimnuo je glavom...
...
"Jungkook,zašto ovako rano??"V ga je kritikovao.
"Sedite!"viknula sam.
Svi su seli,udahnula sam duboki udah i ispričala im sve.
"Zašto nam nisi ranije rekla?"
"Nisam smela..."
"Zna li Jimin..."progutala sam knedlu i odmahnula glavom.
"Kada planiraš da mu kažeš?"
"Ne znam..."
"Vreme ti ističe..."
"Znam ljudi,pričate ovo kao da mislite da neću da mu kažem...Ja ne mogu..."
"Ali moraš."Megumi me je zagrlila i Rjoko me je uhvatila za ruku.
"Sada kada odemo tamo,hoćeš zajedno?"
"Okej je,sama ću...Mogu ja to..."svi su ustali i polako smo krenuli ka hali.
Stala sam "Šta mislite,hoće li me mrzeti?"
Svi su se okrenuli ka meni,uputili mi sažaljivi pogled i nastavili dalje.
"Kakav sam idiot."pomislila sam.
...
Kada smo stigli svi su se ponašali kao da se ništa nije desilo.Stala sam sa strane da pričam sa Sugom kada sam osetila stisak šake.Jimin.
"Moramo da pričamo."bio je hladan kao led.

Jimin POV -1 sat pre

Ostavio sam ih sve i sam došao do hale i izneo njen kofer.Bio sam toliko opčinjen njom od sinoć da mi je i kofer mirisao na nju.
Umeo sam ga u halu...Krenuo sam nazad i primeti peškir.Ovo je njen peškir,sigurno nije lepo zakopčala kofer.Bio je umotan u loptu naslonjen na moje nozdrve.Otišao sam do svoje sobe.
Ležao sam na krevetu i igrao se sa njim.Puklo ke nešto.Iz peškira je ispao....holter?
Čekaj zar to ne služi za EKG kod srčanih bolesnika i to?Aleks....
Istrčao sam u hodnik u sobama nije bilo nikoga.Otišao sam u halu,kada su me videli svi su me pogledali čudno,potom su nastavili sa normalnim radnjama.
"Mene neko pravi budalom?"pomislio sam.
Ugledao sam Aleks sa Sugom.Otrčao sam i uhvatio je za ruku.
"Moramo da pričamo."

Aleks POV

Seli smo na krevet u njegovoj sobi.
"Jimin ja..."
"Šta je ovo?"izvadio je.
"Moj holter..."
"Tvoj..."ruka mu je pala na krevet.
"Jimin ja imam problema sa srcem,duži niz godina..."
"I kada si mislila da mi kažeš?Šta sam ti ja!?"
"Mislila sam da je nestalo,medjutim bolovi su se pojavili kada sam bila u bolnici onda..."
"Znao sam da krijete nešto,hajde sada kaži ima li još nešto za šta me lažeš a da ne znam??"
"Ima."progutala sam knedlu i gledao me je šokirano.
"SUTRA IDEM KUĆI!"zatvorila sam čvrsto oči.
"ŠTA?"
"Izvini ja.....Nisam...Nisam imala srca da ti kažem..."
"Ali si zato imala srca da me lažeš svo ovo vreme...."shvatio je da smo počeli da vičemo jedno na drugo pa je vratio svoj hladni ton.
"Vratićeš se?"
"Ne znam...Verovatno ne..."nasmejao se ironično.
"Divno još jedna laž..."
"Jimin gde ideš!?"
"Samo me ostavi,nisi imala srca da mi kažeš da si bolesna i da ideš kući....Žao mi je ali onda nemam ni ja srca da se pozdravim sa tobom."zalupio je vratima,ostala sam u suzama.
----
Danas ide poslednji deo...