The Remix of You+Me

27.deo

Uletela je Rjoko,našla me je na krevetu u suzama.
"Rekla si mu?Nije reagovao sjajno?"
"Gotovo je."rekla sam hladnim glasom.
Zagrlila me je.Svi su ušli u sobu.
...
Sutradan

"Nedostajaćeš nam."
"Možda se vratiš?"
"Žao mi je,ali plašim se da to nije moguće."
Zagrlili smo se.Jimina nije bilo,znala sam da neće doći...
"Putnici da se spreme avion uskoro poleće..."stezala sam ručku kofera.
"To je to ljudi,želim da znate da mi nigde nije bilo lepše nego ovde...I naravno,ako ikako budem mogla,vratiću se."pozdravili smo se i ja sam krenula ka avionu.
"Hej,Aleks!"okrenula sam se i do mene je stajao Jihyun.Oči su mi se punile suzama.
"Previše me podsećaš na tvog brata."uletela sam mu u zagrljaj,našla sam nekako glasa da nastavim"kaži Jiminu da ga volim..."
"Hoću..."zagrljaj je postao jači.Pustila sam ga.
"Izvoli."iz kofera sam izvadila CD.
"CD?"
"Ovo je moja i Jiminova koreografija,on je želeo prvo da je igra sa tobom,ovo je zapravo tvoje."uzeo je omot.
"Hvala ti.Zbogom."klimnula sam glavom.
Teška srca sam ušla u avion.Otišla sam kući.

Mesec dana kasnije

"Poslednji put sam ih videla tog dana kroz prozor aviona koji me je iz tog sna,vratio ovde u stvarnost."stezala sam gotelju na kojoj sam sedela"Jimina više nisam videla,ali bez obzira na to kako smo se rastali,ja mislim na njega"nasmejala sam se sarkastično"zvuči patetično ali je istinito."
"Da li mislite da vas sada voli?"zagrizla sam usnu i odmahnula glavom.
"Ne znam..."psiholog mi je pružio maramicu.
"Smirite se gospodjice.Kažite mi vaše srce,kako se osećate?"klimala sam glavom kao znak da je uredu.
"Oprostite,mogu li do kupatila?"
"Samo izvolite."pokazao mi je rukom ka vratima.

Ušla sam u kupatilo i umila se.Gledala sam svoj odraz,kako sam izgledala pre mesec dana,a kako sada...Ne osećam se u svojoj koži.
Fale mi svi,fali mi on najviše...
Zakašljala sam se.
Da li ja falim tebi?Sigurno ne....
Opet sam krenula da kašljem,nisam mogla da se zaustavim.Osetila sam bol.Pala sam na pod.
"Gospodjice jeste li dobro mogu li da udjem?"
To su poslednje reči koje sam čula...Zatvorila sam oči...

Osetila sam da je svetlost bila uperena ka meni.Sestra je podizala roletnu i osetila sam toplinu sunca.Kao i igle pod svojom kožom i tvrdi bolnički krevet.
"Kako se osećate?"
"Zašto sam ovde?"nasmejala se.
"Dugo ste spavali.Bili ste kod psihologa i..."
"Sećam se,pala sam,šta se dalje desilo..."
"Vaše srce je krenulo da otkazuje,izvršena je transplatacija,dobili ste zdravo i lepo srce."
"Znači nema više bolova?"
"Pa ne bi trebalo,ovde ležite još par dana a potom polako stajete na svoje noge."bila sam presrećna,osećala sam se zdravo.

U ovih par dana u posete su mi dolazili svi...Od roditelja,staro društvo,bivši....Svi od kojih sam najmanje očekivala.Svi ti ljudi su me i izveli iz bolnice,potpuno oparavljenu,mogla sam i trčati.
Ali falili su mi i oni...Izašla sam srećna u nadi da ću moći da opet sednem u avion.
Trčala sam po travi i udisala vazduh punim plućima.Osetila sam konačno mir u svom telu.Kako fizički,tako i psihički.
Stigli smo do kuće.
Mama mi je uručila ključeve"Želiš ti?"
Pogledala sam ih sve i stavila ključ u bravu.Otvorila sam vrata i...
"Iznenadjenje!!!"
"Dobrodošla nazad Aleks!"
Ono što sam videla me je ostavilo bez teksta.Kako su stigli ovde?
"Odakle vi??"
"Mi smo odlučili da ti ovako svi zajedno poželimo dobrodošlicu."
Jihyun mi je dao kutiju sa poklonom.
"Hvala vam..."
"Gde je Jimin?Došao je?"
"A..."Rjoko je spustila pištaljku.
"Ti...Ne znaš?"
"Šta ne znam?"nasmejala sam se.
"Ti ne znaš ko ti je dao srce...."Megumi je rekla a glas joj je drhtao.
Tada sam stavila ruku na srce,ti otkucaji,plesanje,odlazak u Busan,videla sam mene i njega u krevetu...
"Ne,šalite se..."Namjoon mi je odmahnuo glavom.
"Ne!"povukla sam se korak nazad.
Ispustila sam poklon.
"Nije valjda..."progutala sam knedlu.
Pala sam na kolena.
Svi su gledali samo u mene,a moj pogled na svet se izgubio.
"Jimin!"

Teška srca,završila sam i ovu fanfikciju...Nije nešto znam...Nadam se da sam vam barem ubila dosadu...