Tajne svi ih imamo...Tajne koje čuvamo u naj zataškanijem delu sebe zaključane u pandorinoj kutiji samo čekajući dan kada će biti otkrivene...
Viktorijin je stidljiva devojka koja nema mnogo prijatelja nije baš popularna i nikad nije imala dečka kad...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sofija:Prekinule smo poljubac a Viki je samo zaćutala Viki reci nešto molim te...Reci mu bar nešto želim da znam na čemu sam... Idalje samo ćutiš da li to znači da me odbijaš... Molim te bar mi reci ne volim te nemoj samo ćutati Molim te Suze su mi tekle niz lice jedina osoba koju stvarno volim gleda me u oči dok joj sve priznajem i ostaje hladna... Ja ne mogu više ovo da podnesem ja... Ja kao da sam bila tvoja igračka Viktorija:Napokon mi je rekla šta oseća prema meni ali sada je možda prekasno...Volim Sofiju ali i Mariju obe su prelepe obe su dobre i dilema je stvarno ogromna... Slušaj Sofija život je takav kad sam ja želela tvoju ljubav ti si bila sa njim i nisi planirala da mi je daš a Marija pojavila se spremna da vrati oo što je već odavno bilo njeno Sofija:Kako to misliš bilo je njeno? Viktorija:Marija je bila moja devojka mnogo pre nego što sam upoznala tebe...Volela sam je i oduvek sam smatrala da je ljubav mog života... Odlazim sada vidimo se Sofija:Viki molim te ne idi tek tako Uhvatila sam je za ruku i okrenula prema meni u želji da je ponovo poljubim pa makar to bio i poslednji put a onda sam videla da plače... Viki... Viktorija:Ne otežavaj mi ovo molim te Sofija:Istrgla se iz mojih ruku i pobegla kad sam došla u sobu nje nije bilo tamo...Ona idalje oseća nešto prema meni...Da li će me izabrati? Sledećeg dana vratili smo se u naš grad...Ponovo sam se vratila u moju kuću i ponovo bila sam sama...Možda sam plačljiva klinka ali ponovo nisam mogla da se suzdržim plakala sam ovoga puta ne samo od bola već i od straha da neću biti izabrana...Ili da je ono sinoć bila njena krajnja odluka... Viktorija:Vratila sam se kući a Marija je došla ovde da neko vreme provede sa babom i dedom ipak je počeo raspust...Sledećih nekoliko dana provele samo zajedno ali Sofija idalje čak ni na trenutak nije napuštala moje misli iz glave mi nije izlazila ona noć na plaži...Prisećala sam se svega našeg prvog poljupca,našeg zajedničkog tajnog mesta,našeg plesa na kiši...Ne ne ja sam sa Marijom ne mogu da razmišljam o Sofiji...Zašto počinjem da plačem ne ne nemoj... Marija:Viki šta je bilo Viktorija:Marija slušaj...Ja te jako volim ti si uvek bila i bićeš moja prva ljubav...Ali...Ali Reči nisu izlazile iz mojih usta bilo mi je teško to da izgovorim ali morala sam moja odluka je pala Ali...Ali Marija:Shvatila sam sve čim sam je pogledala bilo je očigledno a ja sam je dobro znala... Ali voliš onu devojku...Sofija zar ne Viktorija:Da... Marija:Pa onda idi ja te neću držati vezanu za mene ako ti to ne želiš...Voliš je a i ona tebe voli...Samo želim da budeš srećna... Izgovarala sam te reči a suze sam zadržavala u sebi... Idi sad Viktorija:Marija...Hvala ti...Hvala ti na svemu na svakom divnom trenutku,na svakoj noći koju sam provela kraj tebe,na svakom jutru kad sam se probudila kraj tebe...Hvala što si bila prva koja mi je pokazala šta je ljubav...Hvala ti Brisala sam suze bilo mi je teško bila je moja prva ljubav ali ja volim Sofiju i bilo je vreme da kažem zbogom...Samo malo dalje od mesta na kom sam sedela sa Marijom sačekala me je Ana Ana:Znači ipak si izabrala Sofiju... Uveravam te ona te mnogo voli a znam da i ti voliš nju Viktorija:To je tačno...Srećna sam što ću napokon biti sa njom ali i tužna sam zato što sam povredila Mariju kako sada da je ostavim samu kad znam da samo glumi hrabrost Ana:Ja ću se pobrinuti za to ti idi do Sofije srela sam je malopre ona je na krenula na vaše tajno mesto ja ne znam gde je to ali ti znaš...Idi sad kod nje Viktorija:Hoću Ana i tebi hvala...I molim te vrati joj ovo Skinula sam narukvicu koju sam dobila od Marije i dala je Ani da joj je napokon vrati jel ja sada imam novi mesec u svom životu...A njenom mesecu potrebno je da nađe drugo sunce zato želim da narukvice ostanu kod nje... Ana:Nakon što sam je videla kako odlazi prišla sam Mariji... Prekini da se praviš hrabra svet ti se srušio imaš pravo da se isplačeš... Marija:Život stvarno nije fer prvo ti da nešto vredno što ti napraviš još vrednijim a onda ti uzme to što ti je dao ali sa kamatom Konačno sam počela da plačem ljudi mi često govore da krijem svoja prava osećanja ali danas ih sva puštam na slobodu jer ne mogu više da izdržim da sve krijem u sebi... Ana:Tako je isplači se biće ti bolje i da poslala ti je ovo...Mislim da je vreme da u nekom drugom nađeš svoje sunce i zvezde kao što piše ovde...Samo kreni dalje kroz to što ti prolaziš ja sam već sto puta prošla... Ali sam naučila da će na kraju biti bolje Marija:Nadam se da si upravu Ana:Znaš me uvek sam upravu Prišla sam joj i zagrlila je a ona je naslonila glavu na moje rame baš je u subokoj depri sada ali znam da će joj biti bolje...
Viktorija:Trčala sam najbrže što sam mogla do našeg tajnog mesta ljubav kao da mi je davala krila...Zadihana od trčanja stigla sam tamo i povikala Sofiji... Sofi izabrala sam tebe...Volim te Sofija:Mislila sam da sanjam ili da se moja mašta poigrava sa mnom uštinula sam se i shvatila da je stvarnost...Ponovo sam počela da plačem ali ovog puta od sreće istog trena potrčala sam joj u zagrljaj i počele smo da se vrtimo u krug... I ja volim tebe Viki...Mnogo te volim Počele smo da se ljubimo i nakon nekog vremena otišle smo do moje kuće javila je svojoj mami da će prespavati kod drugarice i ostale smo zajedno pričale smo,ljubile se,razmenjivale tople reči sve dok nismo zaspale.Kad sam se sledećeg jutra probudila kraj nje poželela sam da tako ostane zauvek.... ______________________________________ xYuki00x:Novo poglavlje je tu nadam se da vam se sviđa😊 Mislim da je Marija donela pravu odluku što je pustila Viki da bude sa onom koju voli svi smo mi ponekad ona😢 😢
