Cvećara. Do đavola, zatvoreno je! Onda ću odmah u hotel...
-Dobro jutro.- reče recepcionaru.
-Izvolite.-
-Želeo bih da ostavim nekom poruku.-
-U redu. Kako se taj neko zove? Znate li u kojoj je sobi?-
-Zove se Sofija... Ne, ne znam u kojoj se sobi nalazi. Mislim da je došla pre oko mesec dana sa svojim ocem.-
-Našao sam je... Soba broj 83. Želite da joj napišete nešto ili da joj prenesem? Inače, mislim da sutra odlaze i putuju za Beograd...-
-Napisaću.- Recepcionar mu dade papir i olovku. Louis uzdahnu.
Mislio sam da ću znati šta ću napisati... Čekaj...
'Neću te zaboraviti, ne brini se. Srećan put. L xx.'
Eto, valjda je dobro.
-Još nešto?-
-Da. Želeo bih da joj uz poruku date dve prave ruže i jednu veštačku, molim.-
-Gospodine, to košta...-
-Samo recite koliko. I da, ostaću ovde danas. Ako je moguće da budem na prvom spratu...-
-U redu, biće kako želite. Soba 96. Izvolite ključeve.-
-Hvala.- reče i pođe ka stepenicama.
-Hmm... 78,79,80... 82,83! Evo je!- tiho reče.
Vrata se otvoriše i ona izađe skoro se sudarivši sa njim.
-Oprostite, ja... Čekaj, čekaj... Nemoguće.-
-Šta je nemoguće?- upita on smešeći se.
Ne oklevajući, ona ga zagrli i stegnu ga najjače što može.
* * *
-Dobro jutro.- reče neko. On se ošmućeno uspravi.
-Gde sam?!-
-Pa u bolnici. Sada je sedam ujutro, tako da možete da idete. Sada ste potpuno zdravi.-
Znači sve je bio samo san?
-Znate li kada polazi avion za Beograd?-
-Za pola sata, mislim. Zašto?-
-Moram hitno da odem na aerodrom. Moram.-
-U redu, pozvaću vam taksi...-
-Ne! Napolju je užasna gužva, zar ne?- sestra klimnu glavom.
-Znači dok taksi dođe, avion će već odleteti. Znači, trčaću do aerodroma!-
-Ali do tamo ima 2 kilometara!-
-Nije me briga!- Brzo iskoči iz kreveta i obuče se. Za sekund se našao na ulici.
Aerodrom, aerodrom... Aha, eno ga znak! 'Aerodrom, 2 km'. Znači samo pretim put.
Duboko uzdahnu, te potrča najbrže što je mogao.
* * *
-... a venčaćete se za mesec dana. Sami se dogovorite gde, kako i koga ćete sve zvati.-
-Tata, a muzika? Mogu ja da je izaberem?-
-Naravno.-
Već znam koga ću zvati. Ali neće doći. Možda ipak i dođe. Možda.
-Dobro si?-
