Part 5.

62 4 2
                                    

-A ko dolazi?-

-Ne znam. Ako hoćeš, ostani i sačekaj, a ja odoh kući. Može?-

-Dobro, ćao, tata.-

Da vidimo... Ko bi mogao da dođe? Ne, nemoguće... Ako bi oni imali koncert ovde... Ma, ne.

Uzvati se za džep i izvadi novčanik. Sine joj jedna ideja.

-Oprostite, gospodine, ko dolazi i kada tačno?-

-Britanski bend, One Direction... Treba da stignu za oko sat vremena...-

-Hvala mnogo.-

Sada ću napokon normalno razgovarati sa njima...

* * *

-Hoćemo li uskoro stići? Gladan sam.-

-Niall, ti si uvek gladan!-

-Da, haha!-

-Ne, stvarno, kada stižemo?-

-Za pola sata...-

-A gde idemo?- upita Louis misleći da su zaboravili da to treba da bude iznenađenje...

-Iznenađenje, bro.-

Nije uspelo...

* * * 

-Izvolite, šta želite?-

-Foto-aparat, molim.-

-Kakav?-

-Novinarski. Ali samo da ga iznajmim. Ako može.-

-Može. Izvolite. Još nešto?-

-Da. Gde mogu da kupim naočare, a da je blizu odavde?- upita ona.

-Odmah iza ugla.-

-Hvala.- Ona se nasmeši i izađe iz radnje.

Bilo je i vreme da kupim nove. A i teže će me prepoznati. Bar ću videti da li me sećaju...

-Dobar dan. Želela bih veliki okvir, crne boje. Najveći što imate.-

-Koja dioptrija?-

-Minus dva. Molim Vas da požurite, žurim negde.-

-Ove vam odgovaraju? Neko ih je naručio i otkazao porudžbinu, ali nisam mogao da ih bacim.-

-Dajte da ih probam.- reče ona uzevši mu naočare iz ruku. Stavi ih umesto onih koje je već nosila. Savršeno su joj pristajale.

-Uzeću ih. Koliko?- prodavac joj reče cenu i ona plati, te izađe. Pogleda na sat i potrča. Trebalo je da je na aerodomu za dvadeset minuta, te ubrza koliko je mogla. Usput, vide butik i ulete unutra.

* * *

-Stigosmo li više?- upita on.

-Slećemo, strpi se.-

Hvala Bogu. Ko zna gde smo i ko će nas čekati dole... Novinari, televizija, fanovi? Da pogodim. Novinari. A fanovi će biti ispred hotela. Kao i obično.

-Sada možeš da skineš povez.- reče mu Liam. On odveza maramu i skide je. Trepnu par puta da bi mu se oči privikle na svetlo. Onda kroz prozor vide mnoštvo bliceva i foto-aparata. 

Znao sam.

-Gde nam je hotel?-

-Nismo u hotelu. Došli smo da obiđemo Balkan, baš kao što si rekao. Obići ćemo ceo.-

-Sad smo u Beogradu?- upita zbunjeno.

-Aha. Ostajemo ceo dan, a onda... Idemo dalje.-

To!

Maybe I 'll love you(Serbian fanfiction)Donde viven las historias. Descúbrelo ahora