Djevojka sa tribina/ZAVRŠENA/

- epilog -

Svaka priča ima sretan kraj- ako nije sretan, nije kraj- tu sam rečenicu pročitala prije par godina. Ta rečenica mi je bila vodilja u teškim trenutcima života- kad je Anja rodila Aleksu, kad je Filip ostavio Kristinu.

Ili kad su se pomirili, mjesec dana nakon 'raskida'. Sve to sam prolazila sretna i zaljubljena. Okružena prijateljima, porodicom i bezuslovnom ljubavi mog zaručnika.

Ipak, naša sreća bila je potpuna tek pet godina kasnije.

Nismo ništa forsirali, pustili smo da sve ide svojim tokom. Ali, kako su se svi naši prijatelji ostvarili u ulogama roditelja, želja za bebom je bila jača.

...

Čula sam zatvaranje vrata, što je značilo samo jedno- Mijat se vratio sa treninga! Ustala sam da ga dočekam, zaradivši jedan zabrinut pogled od Anje. Koji je njoj? Ne želeći se zamarati glupostima, pošla sam ga pozdraviti. "Hej ljubavi... Jesi dobro?" upitala sam zabrinuto, a on je odmahnuo glavom. "Moramo razgovarati, ljubavi. Jesmo li sami?" Zveket potpetica na parketu postajao je sve jači, a onda se pojavila Anja. "Sad jeste. Aleksa je sa Lukom, dijete će mi upropastiti." Kaže zabrinuto, pa me poljubi u obraz.
"Vidimo se." Kaže kratko pa, potapšavši Mijata u prolazu, izađe a ja s uzdahnem.

Sad ili nikad.

"Prije nego pođeš pričati, ja..." okrenem se, dohvatim kutiju sa poklonom pa mu je stavim u ruke. "Šta je ovo?" Upita zabrinuto. "Jebote!" Skoči preplašeno. "Zaboravio sam godišnjicu?" Upita, a ja slegnem ramenima. "Hana, žao mi je... Šta je ovo?" Upita zbunjenije nego ikada, a ja se nasmijem kad izvadi dudu.

"Šta si stvarno toliko glup?"

Upitam, a sekund kasnije se nađem ispod njega. "Jel me zajebaješ?" Ja odmahnem glavom a on se krene histerično smijati, plakati, grliti me i ljubiti.

Postati ćemo roditelji.

...

Mi, odvojeno, nismo savršeni. Funkcionišemo napola, ni blizu savršeno kao što to radimo kad je naša malena porodica na okupu.

Mi možda ni nećemo imati više djece, ali malena Dunja- ime joj je dao Mijat- nikada neće biti sama. Uvijek će imati nekoga uz sebe, od Filipove kćeri do Lukinog sina.

A ja?

Mogu samo zahvaljivati Bogu jer mi je donio Mijata kad mi je najviše trebao. Da nije tako, bi li ikada došlo do ovoga?

Već znam odogovor- ne. Za njega bih ostala samo jedna djevojka sa tribina.

K   R   A   J

A/N

Ajme, kraj.

Samo da kažem kako nisam posve zadovoljna epilogom, ali šta je- tu je. Pozurila sam ovo privesti kraju zbog Luke i njegove priče...

Veliko hvala:

Nebitnalikusa09
pjacazivot
larastronggirl
NinaChristprincess

I svakoj koja je čitala i glasala, komentarisala.

Po poslednji put u ovoj priči:

One fuj riječi ❤