POKUŠAJ DA SE ODUPREŠ

Usta na usta

Priđeš li bliže, pogrešiću.

Kosta

"Verujte mi devojke, večeras će biti lud provod. Ne želite to da propustite."

"Daj bre Peđa pusti ih, zar nisi čuo da su rekle da imaju mnogo da uče..." Strahinja se osmehivao i jednom rukom po ramenu mazio svoju novu devojku.

"A...da, moja greška, izvinite onda. Škola na prvom mestu." sarkastično je odgovorio i posegnuo za pićem.

"Pa dobro, zbog vas...možda ćemo i razmisliti da li da to učenje malo odlozimo." zavodljivo se smejala brineta koja je sedela preko puta mene, pored Lazara. Primetio sam da umesto sa svojim "novim dečkom" Lazarom razmenjuje nežnosti, sve vreme je očijukala sa mnom. Kad god bi nešto rekla ili prokomentarisala, nasmejala se ili se suptilno nagla da uzme piće ili namesti nešto izmišljeno na nozi, pogledala bi me sa onim izrazom lica koji vrlo dobro znam šta znači.

"Ja nemam šta da razmišljam," čuo sam glas blizu svog uha, "idem sa tobom, Kosta." rekla je prelepa plavuša koja mi je još uvek sedela u krilu. Već sat vremena. Dijana. Dugo sam znao Dijanu, ali nikada se nismo družili, ne ovako.

"Naravno." kratko sam joj rekao, nasmejao se i lupio je po goloj butini.

"Konobar!" prodarao se Lazar a brineta pored njega me opet pogleda.
Jebote više, okej - želiš da te jebem. Poruka primljena.

"Da platimo..."

"Kosta ovaj...jel neće biti problem da prespavam kod tebe večeras?" Dijana se okrenula i spustila ruke na moja ramena. Savršeno. Dve odjednom.

"Problem...problem bi bio da ne prespavaš." nasmejao sam se a ona mi uzvrati znajući na šta mislim.

Iskreno, nije mi pružalo neko ogromno zadovoljstvo saznanje da ću za otprilike 15 sati, vrlo verovatno pijan, imati dve drugarice gole u krevetu. Neću ih odbiti, da, ali... Kako god.
Mlad sam i zabavljam se. I boli me kurac za sve ostalo.

Sara

Mislim da ludim. Sat vremena već sede tik pored nas, a taj debil nijednom nije okrenuo glavu. Nijednom. Ili sam ja luda ili je on.

Ljubomora u meni kipti i dok gledam tu devojku kako mu šapuće nešto na uvo osećam da ako se ovako nastavi više neću izdržati.
Da ne spominjem činjenicu da sam primetila i devojku preko puta njega koja ga uporno gleda nekim mačkastim, jeftinim pogledom i izbacuje svoj dekolte u prvi plan svaki put kada se nagne. Muka mi je. Imam osećaj da ću povratiti od neizvesnosti, neprijatnosti i napetosti.

"Večeras idemo na žurku kod Filipa," čujem Rinu kako govori, "svi." naglašava i pogleda u mene.

"A ne, ja stvarno ne mogu."

"Naravno da možeš. I hoćeš."

"Rekla sam ti...imala sam temperaturu." pokušavam da se izvučem.

Iako ne znam tačno zašto. Kosta će biti tamo i da li stvarno želim da dopustim devojkama onakvog tipa da vršljaju oko njega? Bilo kakvog tipa. Gospode Bože, ne. Naravno da ne. Pravila igre su se totalno promenila.

"Da? Imala si temperaturu pre tipa...šta, 10 sati? Više je nemaš. Znači - ideš." samouvereno je rekla Rina.

U sebi znam da želim da idem. Posle ovih izliva ljubomore i onog priznanja samoj sebi, ne mogu da dozvolim da se nešto desi. Mislim da bih poludela. Doslovno.

"Okej." duboho sam udahnula.

"Pa naravno da je okej. Ne možeš mene odbiti." namignula mi je.

Ustvari ne mogu odbiti Kostu. I to je istina. Ne mogu, i ne želim.